Društvo

PUTUJUĆI FOTOGRAF NENAD GLIŠIĆ: Sedamdesetpetogodišnjak koji želi da sačuva Vojvodinu na fotografijama (FOTO)

Pančevo, Čet, 04/01/2018 - 07:50
Gordana Bušin

 

Nenad Glišić rođen je 1943. godine u Novom Sadu, a poslednjih 15-ak godina živi na selu u blizini Novog Sada. Penzionerske dane ispunjava putovanjima po Vojvodini. Voli da obilazi sela koja polako iščezavaju, ali i velike gradove, jer uvek sazna nešto novo o ljudima, građevinama, ulicama, fabrikama, njivama, tradiciji... Od 2007. godine fotografije je postavljao na jedan sajt/forum, a sada koristi Fejsbuk i na stranici Moja Vojvodina, moj dom objavljuje najlepše fotografije sa svojih putovanja.

Otac Nenada Glišića radio je kao fotoreporter u Beogradu, a svojevremeno je bio šegrt kod fotografa Huga Rajsa, koji je imao radnju u Pančevu.

Kao i druga zanatlijska deca, od malih nogu pomagao sam ocu i tako ovladao zanatom, ali se nisam time bavio jer sam otišao na studije – kaže gospodin Glišić koji je digitalni fotoaparat kupio tek kada je postao penzioner, pa kaže da je okasnio - Putujem s aparatom od odlaska u penziju, što se poklopilo s pristupačnim digitalnim fotoaparatima i slikama koje “ne koštaju ništa”. Kada sam se latio slikanja po Vojvodini već sam video da sam zakasnio deceniju ili dve da je sačuvam onakvu kakvu je imam iz sećanja - kada sam zastajao na putu da gledam kako beli rogati volovi vuku plug i kada paorski opanci nisu bili samo na folklorašima. Posebno sam sklon da na fotografijama imam ono što ubrzano nestaje. 

Jabuka
jabuka.jpg

Ležimir, Šatrinci, Obrež, Grgeteg, Pačir, Lovćenac, Mala Bosna, Bingula i Dupljaja su samo neka od vojvođanskih mesta za koja možda niste čuli da postoje, a vrlo malo ili nimalo njihovih fotografija se može pronaći na internetu, te je zbog toga hobi o kom je za 013info govorio Nenad Glišić od velikog značaja. 

Da li ste posetili sva sela i gradove Vojvodine?

Prema popisu u Vojvodini ima oko 450 naseljenih mesta. Procenjujem da  sam posetio blizu 400 mesta. Od 2011. godine nedeljeno postavim bar pet novih albuma. To bi bilo oko 1.500 albuma do danas. U nekim situacijama ima i nekoliko albuma s istom osnovnom temom, npr. žetelačke svečanosti, festivali, predeli…

Bač, Didina kuća
bac_didina_kuca_n.jpg

 

Kakav utisak su na Vas ostavili Pančevo i Pančevci?

O Pančevu imam lepe utiske. Posebno izdvajam table s prikazom znamenitosti, a tako nešto u drugim gradovima nisam video. Da ne budem nepravedan – i drugi gradovi iste ili približne veličine su prilično slični. Ipak je moj utisak da je Pančevo među onima u kojima je najviše učinjeno na obnovi i održavanju starih vrednih zgrada i opštoj uređenosti.

Baš u Pančevu sam imao dva vrlo pozitivna iskustva. Kustos-etnograf  Aleksandra Lilić Jakovljević provela me je kroz Narodni muzej i izložbu o zanatstvu koju je priredila. Godinu i po kasnije, kroz Muzej pivarstva, iako nije bio otvoren za posetioce, proveo me je Bratislav Stojanović Braca, poslednji direktor Narodne pivare u Pančevu, iako je za za njega veliki napor da se penje nekoliko spratova.

Ako i Vojlovicu uvrstim u iskustva o susretu s Pančevcima, takođe mogu navesti da je predsednik Matice slovačke napustio nakratko druženje u Slovačkom domu i odveo me da mi otvori prostorije Matice da pogledam i slikam ono što je izloženo. Takođe, žetelačka manifestacija u Vojlovici je veoma slikovita.

Glogonj, Dani Rumuna
dani_rumua_u_glogonju_2017.k.jpg
 

Gospodin Glišić prisetio se Banatskog Brestovca.

- Avgustovska žega, a debeli hlad na obali kod Banatskog Brestovca. Miriše iz kotlića riblja čorba. Pitam: pošto je?  Rekoše mi: “Ne košta ništa, samo operete svoje tanjire posle jela!” .

Brzo se dosetio i pohvalio Kačarevo.

Postavljeni su stubovi za lepljenje plakata i tome slično, a meštani se toga pridržavaju. Nema kojekakvih obaveštenja i umrlica po stubovima i drveću.

Opovo
opovo.jpg

Kako je proklijala tolika ljubav prema lepoti vojvođanske ravnice?

Na to pitanje nemam jasan i nedvosmislen odgovor. Kao prvo,  ja sam u potpunosti gradsko dete. Na selu nisam nikada živeo, čak sam retko i zašao u neku seosku kuću u Vojvodini. Verovatno je ključna radoznalost, želja da se upozna dalje i bliže okruženje. Još kao gimnazijalac  (u vreme kada se izuzetno retko putovalo van zemlje) u okviru razmene bio sam u Engleskoj. Usput sam prekidao putovanje na dan-dva i upoznavao nešto od Evrope, a i kasnije sam pomalo prokrstario Evropom. Nešto i od sveta preko mora sam video. Nakadašnju Jugoslaviju sam dosta dobro upoznao. Ovo pričam da se ne pomisli da ne znam za išta drugo sem Vojvodine. U poređenju sa tim “velikim svetom” punim bogatstava od davnina i fascinantnim pejzažima, Vojvodina je neatraktivna.

Valjda se rodio neki izazov u meni da iznalazim i drugima pokazujem da i u vojvođanskoj ravnici  ima zanimljivih, lepih i slikovitih prizora. Neki tvrde da fotografija ne laže, ali nisu sasvim u pravu, jer često naša sela i gradovi izgledaju na slikama lepše i idiličnije nego u stvarnosti.

Ivanovo
ivanovo.jpg

 

Šta biste Vi naveli kao glavne adute koje Vojvodina može da promoviše, brendira?

Nažalost, ja ne vidim tako nešto. Vojvodina je izgubila identitet i prepoznatljivost, pa i specifičnost. Nacionalna (i verska) šarolikost je svedena na toleranciju, a i sama reč kojom opisujemo odnose  (tolerancija - trpljenje) nije nešto čime se treba dičiti.

Pre desetak godina sam uočio da i sami meštani često vrlo malo znaju o svom mestu, pa sam počeo da sklapam prikaze mesta koristeći se podacima koje sam nalazio na internetu, a uz fotografije koje sam snimio. Sasvim svesno sam koristio sasvim površan prikaz, tek da ukažem da nešto postoji, a onaj ko je zainteresovan za dublje saznavanje, neka to sam uradi. Uzgred, poznato mi je od ranije da je skoro svako mesto sačinilo bolju ili siromašniju monografiju tokom 70-ih i 80- tih godina, ali retko ko je iskoristio da se prenese na internet.

Da li su drugi preuzimali Vaše fotografije za potrebe reklamiranja, novinskih tekstova i slično?

Vrlo retko a da ja to znam i da sam pitan za dopuštenje. Često naiđem na fotografije koje su preuzete bez mog znanja. Namam ništa protiv toga ako se ne koriste u komercijalne svhe i ako sam naveden kao autor.

Samoš
samos.jpg

 

Da li razmišljate o tome kako obezbediti fotografije tako da ostanu dostupne narodu?

Nisam za sada ništa racionalno smislio.  Sve ovo radim u potpunosti o svom trošku – od goriva za prevoz do sendviča za usput. Za sada snimljeno čuvam na eksternom hard-disku iako ni to ne garantuje da će biti sačuvano. O dostupnosti slika drugima sam razmišljao dosta dugo, na kraju sam sklon da kažem: Pa, neka porade nešto na tome oni koji u tim mestima žive ili odakle su potekli. Valjda je od mene i ovoliko dovoljno – skromno je zaključio Nenad Glišić, koji ima 75 godina i koji koristi internet, Fejsbuk i fotoaparat na kreativan i koristan način, tj. deleći svoje fotografije i zapažanja sa ljudima širom Vojvodine i sveta koji su posebnim vezama vezani za ovu ravnicu. Inače, Nenad Glišić uputio nas je kako da pronađemo određeno mesto - Ukucajte npr. “Pančevo nenad.bds” i Google će izbaciti link ka Fejsbukovom albumu na stranici Moja Vojvodina, moj dom.

Nenad Glišić nije želeo da objavimo fotografiju na kojoj je on, ali je vrlo rado ustupio svoje fotografije. Za čitaoce portala 013info izdvojili smo nekoliko albuma: Starčevo, Kačarevo, Banatski Brestovac, Omoljica, Debeljača, Banatsko Novo Selo, Ivanovo, Dolovo, GlogonjCrepaja, Idvor, Kovin, Mramorak, Sakule, Vladimirovac, Jabuka, Starčevo (1, 2, 3) Uzdin (12, 3, 4), Kovačica (1, 2, 3), Vojlovica (1, 2, 3, 4), Pančevo (1, 2, 3, 4, 5, 6).

 

 

most_nenad_glisic.jpg

 

 

 

11061273_880344722011308_3837349730587272541_n.jpg

18342144_1398365293542579_355641724676464193_n.jpg

Njiva kamilice
njiva_kamilice.jpg

Košava
kosava.jpg

Vojlovica
vojlovica.jpg

Taraš, selo roda
taras_selo_roda.jpg

Belo Blato, posao s trskom
belo_blato_posao_s_trskom.jpg

Šokačka svadba
sonta_sokacka_svadba.jpg

Selenča
selenca.jpg

11755234_920818527963927_1071844956997602660_n.jpg


Marketing

Najnovije vesti