Predlagač Zakona u prvi plan ističe argumente koji se odnose na unapređenje socijalnog i materijalnog položaja radnika koji se angažuju posredstvom Agencije za privremeno zapošljavanja, pre svega kroz obezbeđivanje zarade koja je jednaka zaradi uporednog radnika, zaposlenog direktno kod poslodavca korisnika. Takođe, do sada su radnici “na lizing” angažovani van radnog odnosa, putem ugovora o povremenim i privremenim poslovima, zbog čega nisu mogli koristiti ni minimum prava iz radnog odnosa, kao što su, primera radi, pravo na godišnji odmor, pravo na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad i slično. Zakon o agencijskom zapošljavanju propisuje da Agencija može angažovati radnike samo putem ugovora o radu na određeno ili neodređeno vreme.

Međutim, pitanje je da li ugovor o radu na neodređeno vreme radniku garantuje bilo kakvu sigurnost s obzirom na to da je zaposlen u Agenciji za privremeno zapošljavanje i iznajmljen drugom poslodavcu. Iako je zakonom zagarantovana formalna jednakost u pogledu ugovora, iznajmljeni radnik i radnik koji je neposredno angažovan kod poslodavca korisnika nemaju isti nivo sigurnosti radnog mesta. Na primer, iznajmljeni radnik će sada moći da koristi bolovanje, ali ne može da bude siguran da će se posle toga vratiti na isto radno mesto, jer se može pretpostaviti da će Agencija uputiti poslodavcu drugog radnika, zbog čega se otvara pitanje gde će radnik koji je koristio bolovanje biti dalje upućen i šta će biti sa njegovim radnim odnosom u Agenciji.

Kada je reč o sindikalnom organizovanju, ovaj zakon jamči slobodu sindiklanog organizovanja i delovanja agencijskih radnika i u okviru Agencije, i kod poslodavca korisnika. Međutim, kako poslodavac može bez ikakvih posledica da raskine ugovor sa Agencijom i na taj način radnike ostavi bez posla, što potvrđuje nesigurnost radnog mesta agencijskih radnika, njihova sindikalna zaštita će biti mnogo kompleksnija za realizovanje u praksi.

Savez samostalnih sindikata Srbije podneo je Narodnoj skupštini amandmane na Predlog zakona, kako bi se korigovale uočene manjkavosti u tekstu Predloga koji je upućen poslanicima na razmatranje, a na koji je i Socijalno-ekonomski savet dao negativno mišljenje. SSSS je amandmanima tražio da se Zakonom jasno definiše pravilo da poslodavac može putem Agencije za privremeno zapošljavanje angažovati najviše 10% radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih, kao i da se predvidi obaveza agencija za dostavljanje bankarske garancije, što bi bio nužan uslov za dobijanje dozvole za rad. Polaganje bankarske garancije dalo bi sigurnost agencijskim radnicima da će biti isplaćeni u slučaju da Agencija prestane sa radom. Takođe, SSSS je tražio da se Zakonom propišu veće kazne propisane za kršenje Zakona, odnosno da se izjednače sa kaznama predviđenim Zakonom o radu. Ovi amandmani nisu usvojeni, i ova važna pitanja su ostala neusaglašena.

“ Imajući u vidu mnoga otvorena pitanja, Sindikat Rafinerije nafte Pančevo je stava da je potrebno da se u direktnim pregovorima sa poslodavcem zaštiti što više radnih mesta od angažovanja radnika putem iznajmljivanja od Agencija za privremeno zapošljavanje. Pored toga, za radnike koji su na ovaj način već anagažovani i koji se opredele da se učlane u Sindikat, biće potrebno da se dogovori jednako uživanje prava koja proističu iz zakona i Kolektivnog ugovora, a koja važe za radnike neposredno zaposlene u kompaniji što, uzimajući u obzir sve specifičnosti angažovanja i statusa agencijskih radnika, neće biti nimalo jednostavan zadatak“, navodi u tekstu Sindikat RNP-a.