Akademik Dimitrije Stefanović
Društvo

SPC podovom smrti Dimitrija Stefanovića: Vječna Ti pamjat, prisnopamjatne Dimitrije!

Izvor: 
SPC (M. Vasiljević) Uto, 04/08/2020 - 07:43

 „Zaneo si me ljubavnom čežnjom, Hriste, i izmenio Tvojom ljubavlju”

Put Pravoslavlja je ispunjen teškoćama i krstovima, ali je to staza na kojoj se Bog proslavlja i Kome se za sve blagodari – radi Vaskrsenja. I pritom sami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajemo.

Znali smo da taj dan mora da dođe. Dan odlaska Dimitrijevog u pokoj Božji. I taj trenutak je sada, jer –nevidljive Dveri otvorile su se pred njim i odvode ga Hristu.

Veliki čovek? Iskreni hrišćanin? Uzorni akademik? Uvaženi muzikolog? Da, sve to. Ali, na jedinstven – dimitrijevski – način.

Na dimitrijevski način je učenicima Bogoslovije govorio o onome što profesori nisu mogli ili smeli. Da je vera – trajna ushićenost Bogom. Govorio im je o Svetoj Gori. I o tome da je Hilandar žarište naše duhovnosti. Govorio i žario ih tim plamenom.

Na svoj, dimitrijevski način učio je svoje horiste da poštuju vekovno Predanje Crkve. U dimitrijevskom maniru ih je upoznavao sa autentičnim verujućim ljudima, od Remete do Grčke i Rusije. Učio ih je da Zapad uvažavaju i da ga ne otpisuju jednim potezom pera. Na dimitrijevski način.

Možda je ponekad njegova miroljubivost nekima ličila na pijetizam, a bujajuća duhovnost na zanesenost. Ali, njega zemlja nije sprečavala da živi na nebu – tokom celog svog života. Na dimitrijevski način.

Bio je drugačiji! A takvi drugačiji odlaze. I nema ih mnogo među nama. I ako tugujemo, tugujemo zbog te praznine i brisanja drugačijosti u eri besomučnog kopiranja.

To su oni što su u svim fazama posleratne Srbije – komunizam, socijalizam, nacionalizam, evrointegracije – pokazivali svima da hrišćanski život nije razdvojenost duhovnog od svetovnog. Osvećuju se i duša i telo, i govor i tišina, i delanje i tihovanje, i prisustvo i odsustvo, i celina i deo. I da daje duhovne savete koji podižu iz beznađa i vode sa one strane smrti, na obalu eshatološke slobode.

Kada god smo ga sretali, dočekivao nas je osmehom koji je stavljao do znanja da zna naše teme, probleme, borbe, osećanja. Time je pokazivao da nismo ostavljeni i da su nedostižne stvari moguće ako imamo vere. Zbog te vere je mogao da stekne prijatelja među neznancima.

I da postane dobročinitelj nebrojenim mladim ljudima, koji će se zauvek sećati njegove ličnosti. Originalne. Dimitrijeve.

M. Vasiljević

 




Marketing



Najnovije vesti