Foto: pixabay
SVETSKI DAN SRCA: „Osnažite svoj život”

U Južnom Banatu godišnje oko 800 novih slučajeva ozbiljnih srčanih oboljenja

Izvor: 
Zavod za javno zdravlje Pančevo Sre, 28/09/2016 - 23:23

PANČEVO, 29. septembar - Prema kalendaru javnog zdravlja, 29. septembar se obeležava kao Svetski dan srca. Ove godine se obeležava se pod sloganom „Osnažite svoj život”, a usmeren je na širenje poruka koje se odnose na to šta možemo da uradimo kako bismo poboljšali zdravlje svog srca. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, kontrola telesne težine i krvnog prtiska mogu značajno da smanje rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.

Bolesti srca i krvih sudova su najčešći uzrok obolevanja i umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Svake godine, ova grupa bolesti odgovorna je za 17,3 miliona preranih smrti u svetu, a do 2030. godine očekuje se da će broj umrlih porasti na 23 miliona. 

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2014. godine u Srbiji je umrlo oko 54 hiljade osoba. Sa učešćem od 53% u svim uzrocima smrti, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom vodeći je javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju.

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova 

Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dva do tri puta veći rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i veći je kod žena nego kod muškaraca. Pušenje, uz istovremenu upotrebu oralnih kontraceptivnih sredstva, povećava rizik za pojavu infarkta za 20 puta. 

Nepravilna ishrana – faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju: gojaznost, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. 

Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara 10-20%. Budite aktivniji tokom dana – koristite stepenice, hodajte ili vozite bicikl umesto vožnje automobilom ili gradskim prevozom.

Stres – akutni i hronični.

U akutni koronarni sindrom spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom činio je 54% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca tokom 2014. godini u Srbiji. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 98,7%, a nestabilna angina pektoris kod 1,3% obolelih. Prema podacima populacionog registra za akutni koronarni sindrom, u Srbiji je u 2014. godini ova dijagnoza evidentirana kod 20.774 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma iznosila je 291.3/100.000 stanovnika. U Srbiji je 2014. godine od akutnog koronarnog sindroma umrlo 5.383 osoba. Stopa smrtnosti iznosila je 75,5/100.000 stanovnika.

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u našem okrugu. Na osnovu podataka Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u poslednjih pet godina u Južnom Banatu godišnje je registrovano između 780 i 970 novih slučajeva akutnog koronarnog sindroma (infarkta miokarda ili nestabilne angine pektoris). Od ukupnog broja obolelih infarkt miokarda je dijagnostikovan kod oko 95%, a nestabilna angina pektoris kod 5% prijavljenih slučajeva akutnog koronarnog sindroma.

Od infarkta miokarda u Južnom Banatu češće su obolevali i umirali muškarci nego žene. Infarkt je najčešće registrovan kod muškaraca posle 55, a kod žena posle 60 i 65 godine života. Nažalost, sve je više mladih, naročito onih koji se bave stresnim poslovima koji dožive srčani udar. U poslednjih pet godina u našem okrugu infarkt je registrovan i u uzrastu između 20-35 godine života. Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60 i kod žena posle 70 godine života, međutim zabeleženi su i u uzrastu od 35-45 god. U poslednjih pet godina zabeležen je blagi pad broja umrlih što se može objasniti savremenim metodama lečenja i ranijem dolasku u bolnicu (prvi sat od nastanka simptoma - „zlatni sat“).

S obzirom na to da u Južnobanatskom okrugu svakoga dana 2-3 osobe obole, a svakog drugog dana jedna osoba umre od infarkta miokarda, od izuzetnog je značaja delovanje na faktore rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, kao i edukacija stanovništva kako da prepoznaju znake i simptome srčanog i moždanog udara, kako bi se što pre javili zdravstvenom sistemu.

Ohrabruje činjenica da se mnoge kardiovaskularne bolesti mogu sprečiti eliminacijom preventabilnih faktora rizika. Gotovo 80% prevremene smrtnosti i više od 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i prestankom pušenja.

Preko 70% svih simptoma srčanog i moždanog udara javljaju se u kući, kada je neko od članova porodice prisutan i može da pomogne. Zato je potrebno prepoznati znake i simptome srčanog i moždanog udara kako bi na vreme potražili pomoć. 

Znaci i simptomi srčanog udara

1. Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama)

2. Otežano disanje praćeno kratkim dahom

3. Malaksalost, muka, povraćanje

4. Uznemirenost

Znaci i simptomi moždanog udara

1. Oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge na jednoj strani tela

2. Konfuzija (osoba ne zna gde se nalazi), otežani ili nerazgovetni govor

3. Teškoće sa vidom (jednostrano ili obostrano)

4. Otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije

5. Jaka glavobolja, bez prethodnog uzroka

6. Nesvestica ili potpuni gubitak svesti.

Samo nekoliko jednostavnih promena mogu da poboljšaju zdravlje vašeg srca i krvnih sudova: ostavite cigarete, promenite navike u ishrani- konzumirajte manje šećera, masne i slane hrane, budite više fizički aktivni, smanjite konzumiranja alkohola, smanjite svakodnevni stres slušanjem muzike, čitanjem knjiga, gledanjem filmova, družite se sa prijateljima, smejte se kad god je za to prilika. 

Posetite Vašeg izabranog lekara, saznajte svoj nivo šećera u krvi, nivo holesterola i triglicerida, vrednost krvnog pritiska. Na osnovu ovih podataka on će biti u mogućnosti da odredi rizik od kardiovaskularnih bolesti i da Vam pomogne da napravite plan i poboljšate zdravlje Vašeg srca.                                                                                                                                                                                      



Marketing

Najnovije vesti