Foto: Medija centar Beograd
Rodoljub Šabić predao Narodnoj skupštini izveštaj o radu u 2015. godini

Veliki broj žalbi i zabrinjavajuća situacija u oblasti zaštite podataka

Pančevo, Sub, 09/04/2016 - 12:46
Ivana Predić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije „Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2015. godini“. Izveštaj je dostavljen i predsedniku Republike, Zaštitniku građana i Vladi Republike Srbije i istaknut na veb prezentaciji Poverenika.

Poverenik Rodoljub Šabić izjavio je tim povodom da je tokom prošle godine nastavljen kontinuirani trend sve intenzivnijeg obraćanja građana i drugih subjekata Povereniku. Taj trend je, prema njegovim rečima, dobra potvrda rasta poverenja građana u instituciju Poverenika, ali i istovremeno izvesno predstavlja i potvrdu velikog broja problema u ostvarivanju prava

Nezavisno od visokog procenta uspešnih intervencija Poverenika (95,8 odsto) i kvaliteta njegovih odluka (tokom 2015. protiv akata Poverenika podneto je Upravnom sudu 115 tužbi i nijedna nije usvojena), kako se navodi na sajtu tog nezavisnog organa, zabrinjavajuće je održavanje izuzetno visokog broja žalbi koje prima. Ilustracije radi, tokom 2015. u SAD je po njihovom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, protiv njihove savezne administracije, zaštita prava tražena u 498 slučajeva, a u Srbiji je Povereniku, samo protiv republičke administracije podneta 1.841 žalba.

Po broju žalbi protiv republičkih organima na prvom mestu je MUP sa 254, slede Ministarstvo poljoprivede sa 111, finansija sa 109, odbrane sa 102, pravde 81 i tako dalje. Međutim, ako se broj žalbi uporedi sa brojem zahteva za pristup informacijama, onda je situacija bitno drugačija. Najlošiji odnos, odnosno najviše problema sa pravom javnosti da zna, ima Ministarstvo pravde - 81 žalba na 234 zahteva, dok je MUP postupao po preko 3.000 zahteva, finansija sa 778, odbrana sa 486.

Posebnu pažnju, kako stoji u izveštaju, zaslužuju problemi u vezi sa ostvarivanjem prava javnosti da zna, odnosno pristupom informacijama o raspolaganju velikim finansijskim ili materijalnim resursima. To se odnosi, na hroničnne probleme u komunikaciji sa javnošću nekih državnih preduzeća, npr. Telekoma, Srbijagasa, Železnica itd., ali i na postupke državnih organa poput npr. Ministarstva privrede u slučaju Železare Smederevo, na šta je Poverenik i ranije ukazao.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti, bez obzira na sve intenzivnije delovanje Poverenika, kako piše u dokumentu, situacija je znatno lošija, vrlo zabrinjavajuća.

Nadležni državni organi, prema izveštaju, nedopustivo malo rade, tačnije, gotovo ništa ne rade na nužnom, daljem usklađivanju pravnog okvira, posebno Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa evropskim standardima.

 „Vlada je u Akcionom planu za Poglavlje 23 utvrdila da će novi zakon biti donet do kraja 2015. godine i to na osnovu Modela koji je pripremio Poverenik, ali, zakon nije donet. Nije se čak pojavio ni bilo kakav formalan predlog zakona, a "radna verzija" Nacrta koju je prezentiralo Ministarstvo pravde skoro da nema dodirnih tačaka sa modelom Poverenika. Dakle, Akcioni plan za Poglavlje 23, usaglašen sa EU, prekršili smo i pre nego što je Poglavlje otvoreno. Direktna posledica neadekvatnog i neodgovornog odnosa prema stanju normativne uređenosti zaštite podataka o ličnosti je i činjenica da nijednim zakonom još uvek nisu uređene brojne, za zaštitu podataka o ličnosti, izuzetno bitne oblasti – video-nadzor, biometrija, bezbednosne provere, privatni sektor bezbednosti itd., što podrazumeva mnoge potencijalne i realne rizike povrede prava velikog broja građana", stoji u dokumentu.

U izveštaju se navodi i da analiza sprovođenja preporuka iz Izveštaja Poverenika za 2014. godinu pokazuje da u 2015. godini većina preporuka nije sprovedena u delo, prvenstveno onih koji se odnose na Vladu Republike Srbije i nadležna ministarstva.

 „Iz činjenice da Narodna skupština nije razmatrala Izveštaj Poverenika za 2014. godinu te nije ni usvojila zaključke povodom Izveštaja, može se zaključiti da je izostalo sprovođenje nadzorne funkcije Narodne skupštine povodom razmatranja izveštaja ovog nezavisnog državnog organa", zaključuje se u izveštaju.

Takođe, Poverenik konstatuje da nadležni odbori Narodne skupštine ni u 2015. godini nisu koristili dovoljno sugestije i mišljenja Poverenika koje im dostavlja u postupku razmatranja i donošenja zakona u situaciji kada je Poverenik isključen iz procesa davanja mišljenja u fazi utvrđivanja nacrta i predloga zakona, a sam nema ovlašćenje za podnošenje amandmana.



Marketing

Najnovije vesti