Autor iz Pančeva priredio zbirku šala legendarnog Radio Jerevana

Generacije ljudi širom sveta čule su poznatu šalu legendarnog Radio Jerevana koja se decenijama prepričavala:

„ – Da li je tačno da u Moskvi na Crvenom trgu poklanjaju automobile?

– U principu, da! Samo ne u Moskvi nego u Lenjingradu, ne na Crvenom trgu već u blizini Varšavske stanice, ne automobile već bicikle, i ne daju ih nego ih oduzimaju.“

Ova i još skoro hiljadu sličnih šala, viceva, anegdota i burleski nalazi se u knjizi „’Zaporožac’ na vrhu Ararata  – pitanja i odgovori Radio Jerevana“ koju je upravo objavila izdavačka kuća „Srpska reč“ iz Beograda, u prevodu sa ruskog i izboru satiričara i prevodioca iz Pančeva Aleksandra Čotrića. Reč je o prvoj kompletnoj zbirci na srpskom jeziku mudrih i duhovitih dijaloga na temu sovjetskih političkih lidera, državne represije, komunističke partije, planske privrede, nestašica namirnica, medijske cenzure, kulta ličnosti i drugih tema, nastalih u Sovjetskom Savezu i zemljama Istočnog bloka. Priređivač nije imao pred sobom samo jedan izvor, nego je materijal za srpsko izdanje knjige birao iz desetina zbornika, almanaha, časopisa i internet portala. Recenzenti knjige su profesor Beogradskog univerziteta dr Zoran Božović,  jermenski književnik i prevodilac Babken Simonjan i satiričar Dragutin Minić Karlo. Autor korica knjige je karikaturista Tošo Borković.

Prema mišljenju tumača sovjetskih medijskih prilika, istorija Radio Jerevana počinje od trenutka kada je jerevanski radio-voditelj 1961. godine izgovorio u etar: „U kapitalizmu čovek eksploatiše čoveka, a u socijalizmu je potpuno obrnuto”. Jedan lapsus bio je dovoljan da oštroumni sovjetski narod stvori od Radio Jerevana simbol spontanog nastanka neobičnih pitanja i neočekivanih odgovora.

Početak ovog nepreglednog niza verbalnih trikova uvek je bio isti: „Radio Jerevan su pitali” ili „Pitanje Radio Jerevanu”… Dalje je dolazilo samo pitanje i odgovor na njega. Šale su, uglavnom, bile političke, a odgovori su često počinjali frazom: „U principu, da…” Pri tome, odgovor je obavezno morao da bude duhovit do apsurda. Što neobičniji – to smešniji. Odgovor je, podrazumevalo se, morao da sadrži i značajnu dozu satire na stvarnost sovjetskog života:

 – Šta je sreća?

– Sreća je živeti u Sovjetskom Savezu.

– A šta je nesreća?

– Nesreća je imati takvu sreću.

– Da li naš Ustav garantuje slobodu govora?

– Da, ali onom koji govori ništa se ne garantuje.

– U čemu je razlika između ustava SAD i SSSR-a kada oba garantuju slobodu govora?

– Da, ali američki ustav garantuje slobodu i nakon govora.

– Šta je sloboda govora?

– To je svest da je potrebno ćutati.

U predgovoru knjige „’Zaporožac’ na vrhu Ararata“ Čotrić naglašava „da nije preterano reći da je Radio Jerevan svojim ubojitim satiričnim diverzijama među najzaslužnijima za krah komunizma u Sovjetskom Savezu i celom Istočnom bloku“. „Kritičar diktatorskih režima i autor romana ‘1984’ Džordž Orvel govorio je da je ‘svaki vic mala revolucija’. Zajedljive dosetke i buntovne anegdote bile su gotovo jedini način da sovjetski građanin iskaže otklon od komunizma. Uprkos svom imaginarnom karakteru, Radio Jerevan bio je važno sredstvo otpora autoritarnom režimu“, navodi Čotrić i dodaje da je „smeh  pomagao običnim ljudima da se oslobode frustracija i lakše podnesu teške životne uslove iza ‘gvozdene zavese’ prepričavajući ovakve viceve:

– Bedni život! – kaže Rabinovič.

Odmah ga hapse.

– Kažem: bedan život u Americi! – objašnjava Rabinovič.

– Pusti ti to, znamo mi gde je bedan život!

– Koji je pakao bolji – kapitalistički ili socijalistički?

– Naravno, socijalistički – jer često nema šibica, onda nastaju prekidi u snabdevanju gorivom, pa kotlove šalju na dugotrajni popravak, te đavoli imaju partijski sastanak…

– Kakva je razlika između kapitalističke i socijalističke trgovine?

– Kapitalistička trgovina znači da se sve mora prodati. Socijalistička trgovina znači da se sve mora kupiti.

– Šta je najtrajnije u Sovjetskom Savezu?

– Privremene poteškoće.

Generacije ljudi širom sveta čule su poznatu šalu legendarnog Radio Jerevana koja se decenijama prepričavala: