Foto: ReFoto

Foto: ReFoto

Foto: ReFoto

Foto: ReFoto

Intervju: Đurica Jovanov, direktor Doma kulture Omoljica

Dobar direktor mora da poštuje sve sa kojima sarađuje

Pančevo, Pon, 15/08/2016 - 21:37
Jelena Katana

PANČEVO - Nakon što je u subotu, 13. avgusta napunio 65 godina, Đurica Jovanov, direktor Doma kulture Omoljica, biće penzionisan. Njegova karijera počela je još 4. maja 1982. godine. Tim povodom osvrnuli smo se na njegov rad. 

Kako je bilo na samom početku Vašeg rada u Domu kulture?

Najpre, sredili smo pozorišnu salu, koja nije bila u funkciji. Zatim, organizovali smo festivalski program ispred starog bioskopa u parku. Takođe, budući da tada nije postojala galerija u selu, preduzeo sam korak koji dan-danas smatram opravdanim, iako to neki ne misle. Ukinuo sam kafanu u okviru Doma, koja je praktično predstavljala gubitak, i od tog prostora stvorio galeriju. Potom smo napravili letnju pozornicu u dvorištu Doma kulture. Mislim da smo jedino selo koje ima letnju pozornicu. Obnovljen je rad folklorne sekcije, i formiran tamburaški orkestar, sa kojim smo pobedili u Novom Sadu na SPENS-u, sa aranžmanom Save Vukosavljeva. S  tim smo zaokružili priču da u malom Centru za kulturu mogu da se organizuju sve delatnosti - od bioskopskih predstava, projekcija filmova, pozorišnih predstava do izložbi.

Da li i u sadašnjem periodu Dom kulture napreduje isto kao i tada?

Svakako. Godinama radimo letnji program, koji se zvao u „Susret suncokretu“, a sada je spojen sa volonterskim kamp festivalom, sa „Danima porodice“, i naravno „Žiselom“. To je program koji se priređuje praktično svakog vikenda, za one koji ostaju u Omoljici, pošto ne idu na odmor, a sve je više takvih. Ovaj bogat letnji program počinjemo polovinom juna, a traje do 1. septembra. Bez obzira što za neke od ovih aktivnosti nismo dobili sredstva, ipak ljudi dolaze i nastupaju, među kojima neke i poznajemo, pa gostuju za skromnija sredstva.  

Festival amaterskog filma i umetničke fotografije „Žisel“ U Omoljici se održava duže od četrdeset godina. Na njega ste verovatno najviše ponosni?

Da, jedno od najznačajnih pitanja o radu Doma kulture je organizacija „Žisela“. Festival je prolazio kroz razne periode, bilo je uspona i padova, ali je najznačajniji uspeh Doma što je uspeo da ga održi i sačuva. Kandidati namenski stvaraju filmove i fotografije za ovaj Festival. Nastojali smo da njihovi radovi budu na najbolji način predstavljeni publici. Žiri, ali i autori, istakli su da je ovo jedini Festival na kojem ima razgovora, koji ima pravu filmsku atmosferu.  Nema poznatijeg fotografa u ovoj zemlji koji ne prisustvuje i ne učestvuje. Ove godine smo imali preko 30 autora, koji su nosioci najviših zvanja u Foto savezu - kandidat majstora i majstor umetničke fotografije. Uspostavili smo saradnju sa Centrom za Foto talente iz Beograda, pa tradicionalno organizujemo prvu zajedničku izložbu u Omoljici, onih umetnika koji u toku godine steknu najviše zvanje. Takođe, pokušavamo da na neki način utičemo na obnovu radova pojedinih  klubova, time što organizujemo njihove večeri, izložbe i slično. Formirali smo školu animiranog filma,  čiji su polaznici ove godine smo dobili prvu i treću nagradu Festivala u Beogradu.

Da li biste, pored „Žisela“ i svih društvenih aktivnosti, izdvojili još nešto u svojoj karijeri?

Pored toga, u Domu kulture izuzetno dobro radi biblioteka. Mi smo svojevremeno dobili drugu nagradu u Srbiji kao najbolja seoska biblioteka. Posebno vodimo računa o politici nabavke knjiga, jer pokušavamo da udovoljimo zahtevima svih čitalaca. Pored beletristike nabavljamo knjige koje su potrebne studentima da bi pisali seminarske i diplomske radove. Bez pročitane knjige, bez napisane reči teško da može da se stekne ozbiljno obrazovanje. Godinama smo držali muzičku školu, u saradnji sa pančevačkom muzičkom školom. Bilo je više odeljenja, klavira, harmonike i solfeđa. Značajno je da što više ljudi ima znanje iz što više oblasti. Nažalost, politikom muzičke škole „Jovan Bandur“, ova škola prestala je da radi.

Da li postoji nešto što ste želeli da realizujete, ali niste?

Ima nešto što sam ja mislio da je nužno, a to je zavičajna soba. Omoljica je jedno od mesta koje ima bogato arheološko nasleđe. Nju je profesor Karapandžić  iskopao 15 dana posle Starčeva. Ona ima veoma bogat i višeslojan kvalitet, od neolita, praistorije, bronzanog doba, pa do srednjeg veka. Pre nekoliko godina je iskopana srednjovekovna crkva, koja je porušena za vreme prodora Mongola, početkom 14. veka. Zbog svega toga, moja želja je bila da se u jednoj takvoj zavičajnoj sobi sačuvaju pronađeni dragoceni materijali, ali i filmovi i fotografije za pokoljenja, jer kada se to ne čuva, polako nestaje. Pretresli smo polovinu krova Doma, i našli prostor za mali zavičajni muzej, ali čekamo sredstva. Verovatno će i neko posle mene hteti to da uradi.

Svojom karijerom u Domu kulture Omoljica ste, ipak, zadovoljni?

Apsolutno sam zadovoljan, pre svega zbog toga što sam upoznao mnoge dobre ljude u oblasti filma i fotografije, glumce i književnike, što sam uspostavio jedan dobar odnos, i što su oni rado dolazili u Dom kulture Omoljica. Značajno je što smo održali i podigli Dom na nivo koji je veoma visok, s obzirom na jedinstveni Festival koji održava. Jedno vreme smo u trajanju od 15 godina imali okupljanje slikara na Ponjavici, pokušavajući da taj naš park prirode sačuvamo, i obeležimo slikama, kroz dela umetnika na ovim  jednodnevnim susretima. Jedno vreme sam godinama za Opštinu Pančevo i sva naseljena mesta ugovorao filmove sa „Beograd filmom“, „Ineksom“, „Moravom“, „Zvezdom“, Unionom“, i sa svima imao korektan odnos.

Šta dobar direktor Doma kulture mora da poseduje?  

Mora da radi mnogo toga. Dobar direktor mora pre svega da poštuje sve sa kojima sarađuje, i da sa njima ima jedan iskren odnos, to jest, kada nekom nešto kaže da će da uradi, da uradi. Mora stalno da bude prisutan. Tu nema radnog vremena, posebno u seoskim domovima. U domu se odžavaju svi sastanci u selu, pa se vrata otključavaju kada god zatreba. Nema subote i nedelje, i nema praznika. Nedeljom godinama u pola osam otvoram školu crtanog filma, jer spremačica živi na kraju sela, dok sam ja u centru. Moram da ih obiđem i da vidim kako radi mentor. Dakle, mora da se poštuje svačije vreme i svačije interesovanje. Direktor mora da vaspitava i stvara publiku, da animira građanstvo, motivišući publiku da dolazi na programe.

Jelena Katana



Marketing

Najnovije vesti