Razgovor 013: Nemanja Rotar, član Gradskog veća Pančeva zadužen za kulturu i omladinu

Novo doba spektakla i konzumerizma proizvelo obilje kič sadržaja

Pančevo, Ned, 08/01/2017 - 12:19
Mirjana Marić Veličković

U toku 2016. godine realizovano je dosta programa u oblasti kulture grada Pančeva. Ovim povodom razgovarali smo sa gradskim većnikom za kulturu i omladinu Nemanjom Rotarom, koji nam je ispričao na koje projekte je ponosan i kakvi su planovi ovog Sekretarijata za 2017. godinu. 

Vi ste jedni većnik koji je objavio detaljan izveštaj o radu i planove za narednu godinu.  U praksi je već vidiljivo da se dešavaju značajni pomaci, izveštaj je samo potvrdio da je u prethodnoj godini realizovano dosta aktivnosti. Za početak nam recite, zašto je ozbiljan rad u oblasti kulture važan?

“Kultura nije zamena, nego ključ života”, rekao je Malok. Stoga pažljivo treba razgovarati o kulturi. U našem društvu stvari se prilično pojednostavljuju pa često kulturu mešamo sa zabavom, što nije i ne može biti isto. Često nismo svesni koliko je očuvanje baštine, odnosno, kulutra sećanja bitna za identitet jednog naroda. Olako smo, istorijski gledano, prepustili da zub vremena i ljudski nemar dovede do nestanka mnoštvo značajnih spomenika kulture. Kada neko stavlja u prvi plan izgradnju kanalizacije, toplovoda, novih fabričkih postrojenja, to je dug koji imamo prema sadašnjim i budućim generacijama, ali tu se posao ne sme okončati. Mi imamo dug i prema našim precima koji su, takođe, uz velika odricanja i napore ostavili za sobom monumentalne građevine, spomenike i umetnička dela. Ako ih ne održimo u životu, znači da nismo bili dostojni onoga što su nam oni ostavili u amanet.

Potrebno je da se znatno više ulaže u autohtono umetničko stvaralaštvo. Pančevo je jedan od retkih gradova koji su projektovali znatno više od onog, procenta u budžetu države koji se izdvaja za potrebe kulture. Zbog toga sam posebno ponosan.

Premda je novo doba spektakla i konzumerizma proizvelo obilje kič sadržaja, koji su prijemčivi najširem delu populacije, postoji omeđena staza prefinjenog umetničkog stvaralaštva. Naše institucije kulture uspevaju da zadrže zavidnu razinu kvalitetnih kulturnih događanja.

Sve izrečeno govori u prilog činjenici da je kultura bitan segment razvoja društva, a na mikro planu, grada. Jedan od načina da se privuku kapital i bogati ljudi u periodu urbane konkurencije i preduzetništva, jeste i označavanje grada kao mesta u kome se stvaraju izvođački prostori i osnivaju brojne manifestacije. Ali te manifestacije moraju sadržati u sebi zajedničke vrednosti društva i imati pozitivan uticaj na identitet grada, kako bi delovali ohrabrujuće na stanovništvo i atraktivno za strane posetioce. Svako voli da se susretne sa nasmejanim, zadovoljnim ljudima. Onda poželite da tu ostanete i trajno živite, da baš tu razvijate svoj kapital. Eto i zbog toga je kultura bitna.

Koje aktivnosti Sekretarijata za kulturu i omladinu biste označili kao najznačajnijim u prethodnoj godini? Na koje projekte se najviše ponosni?

U mom izveštaju o radu za prošlu godinu, koji ste pomenuli, izveo sam rezime najvažnijih događaja i to su: Organizacija letnjeg programa (zajednički nastup četiri institucije kulture), organizacija proslave Dana Grada Pančeva, projekat „Kultura na poklon“ nešto što se događa prvi put u Srbiji, prijem nagrađenih Pančevaca i ukazivanje počasti za njihova dostignuća, formiranje Tima za sanaciju „Preobraženskog hrama“, završetak radova na krovu manastira u Vojlovici i obnova utvrde na desnom svetioniku na ušću Tamiša u Dunav, otkrivanje spomenika „Pančevački čitač“, otvaranje izložbe portreta Uroša Predića u „Kući Jevreme Grujića“ u Beogradu, formiranje „Saveta za kulturu“ Grada Pančeva na osnovu javnog poziva, 17 Bijenale vizuelnih umetnosti, izložba u “Svilari” “300 godina od oslobođenja Pančeva od Turaka”, pokretanje projekta „Info – tačka za mlade“ (informacioni centar za mlade sugrađane), nagrade za najbolje studente u prošloj godini i podrška našim umetnicima prilikom nastupa u inostranstvu.

U Pančevu kao i u mnogim drugim gradovima, ustanove kulture se susreću sa problemima zbog Zakona o restituciji.  Kako vi vidite rešavanje ove problematike, posebno problem prostora u kom se nalazi Kulturni centar Pančeva?

Restitucija je neminovnost sa kojom se moramo suočiti. Treba imati na umu da je jedino Kulturni centar izgubio ili će izgubiti određene prostore. Međutim, osim u slučaju Savremene galerije, ostali povraćaji neće imati baš nikakvog uticaja na rad ove ustanove. Prostorije u dvorištu, poznatom pod nazivom “Kod Mijanovića”, bile su u drastično lošem stanju i nisu se koristile uopšte ili retko, izuzev galerije “Elektrika”. Deo programa koji su tu organizovani, prenet je u “Galeriju Milorada Bate Mihajlovića”. Bioskop “Vojvodina” se ne koristi skoro dve decenije. Vlasnicima je vraćena idealna polovina objekta i oni su radi da zajedno s menadžmentom Kulturnog centa, preko raznih projekata, dođu do sredstava za revitalizaciju ovog bioskopa. Savremena galerija ostaje problem sa znakom pitanja. Nakon što nisu uspeli da se dogovore sa predstavnicima katoličke crkve oko prostora gde se nekada nalazila Savremena galerija (Štabska zgrada), koji je uzgred budi rečeno i najbolje mesto za galeriju u čitavom gradu, tadašnji gradski oci su, u nedostatku pametnijih ideja, brže bolje osposobili prostor na uglu ulica Radomira Putnika i Vojvode Živojina Mišića. Međutim, za ovo rešenje se i onda znalo da ne može biti trajno, jer je objekat potencijalni predmet restitucije, ali to nije smetalo da se u njega uloži nekoliko miliona dinara. Pri tom, osim visoke tavanice, malo što šta u ovom prostoru odgovara ozbiljnoj galeriji. A tek fundus slika iz kolekcije Kulturnog centra, koje su bačene u memljivu prostorijicu, zaslužuje osudu i pokazuje nemar i neodgovornost prema kulturnoj baštini.

Pošto smo propustili priliku da kupimo galeriju gde joj je prvobitnio bilo mesto, na idealnom terenu, sada ćemo biti u situaciji da kupimo postojeći prostor (prilično memmljiv) ili da ga zakupimo, kada ga i ako ga jednoga dana vrate vlasnicima. Mislim da je to jedino moguće rešenje jer više, zbilja, nema smisla seljakati Savremenu galeriju, a tek ostaviti grad bez nje, bila bi prava bruka.

Osnovan je i Savet za kulturu, u kom se nalaze ličnosti koje svojim iskustvom, znanjem i kredibilitetom odaju utisak da će ovo telo dosta doprineti kvalitetu rada Sekretarijata za kulturu. Šta je bila ideja, kako napreduje rad Saveta i koliko vam saradnja sa ovim ljudima znači?

Ideja je bila da se u rad aktuelne vlasti uključe nezavisni stručnjaci koji svojim znanjem mogu da doprinesu razvoju kulture u gradu. To smo dobili na najdemokratičniji način – javnim pozivom. Savet je održao dva sastanka i svi zaključci koji su doneti na tim sastancima su primenjeni. Jedan od najvažnijih je i povećanje plata radnicima u kulturi. Lokalna uprava to zakonski nije morala da sprovede ali savet je insistirao na tome. I što je najvažnije, budžet za kulturu je uvećan za 20%. Gradonačelnik i čitavo gradsko veće stali su iza ove odluke što je čin vredan svakog poštovanja. Mnogo se vlasti promenilo od pojave višestranačja u našem gradu, mnogo većnika za kulturu, a i saveta, takođe (za mnoge od njih nismo ni znali ko su im članovi), i svu su pledirali da u svojim redovima imaju mnoštvo intelektualaca, a kultura je imala sve manje novca. Ovo je totalni zakret. Mislim da bi trebalo da što više građana podrži ove promene, pogotovo kulturni radnici.

Jedan od projekata koje ste osmislili je vaučer za punoletstvo, koji mladi mogu da koriste za događaje u oblasti kulture. Kada počinje realizacija ovog projekta? Kakva su vam očekivanja u vezi sa ovim projektom?

Realizacija počinje tokom februara meseca ove godine. Potrudili smo se da informacija o projektu “Kultura na poklon” dospe do svih koji pune osamnaest godina. Videćemo kako će se mladi sugrađani odrediti prema ovom gestu. Voleo bih da se realizuje u što većem procentu. Inače, ovakav način afirmacije kulture, pravih vrednosti i odgovornog građanskog ponašanja preuzet je iz Italije. Mladima koji napune 18 godina Gradonačelnik i Gradsko veće upućuju pismo s poklon vaučerom od 3 hiljade dinara sa kojim će moći da plaćaju samo kulturne sadržaje, odnosno pozorišne predstave, koncerte umetničke muzike, predavanja, izložbe i kurseve poznavanja istorije grada Pančeva. Ovim činom, Grad pokazuje koliko su mu bitni mladi sugrađani i njihovo obrazovanje. Takođe, afirmišu se naše institucije kulture i kvalitetni sadržaji koji se u njima realizuju.

Koliko god se vi kao neko ko je na čelu Sekretarijata za kulturu i omladinu trudite da promovišete događaje, manifestacije i rad ustanova kulture, kao i mediji koji se bave najavom programa nekako infromacije ne uspeju da dođu do svih ljudi koji bi mogli da ih posete. Kakvo je vaše mišljenje, kako doći do publike?

Postoji zabluda da ljudi nisu informisani o programima koji se u gradu događaju. To je izgovor mnogih da opravdaju svoj izostanak sa nekog programa koji ih ili ne zanima ili im je karta skupa. Kako to da se na karneval sjati nekoliko hiljada građana, a on se reklamira kao i sve manifestacije? Oni koji žele da dođu na književno veče, u pozorište i izložbu slika, doći će sigurno, ali to je relativno mali broj ljudi. To nema veze sa informisanošću nego sa našom predstavom šta je to kultura. Verujte, za mnoge je i odlazak u svatove kulturni događaj. I tamo neko peva i svira, ljudi igraju, vesele se, pa šta ćeš više od toga. Šta će mi predavanje sedog profesora ili gudački kvartet, slika koju ne razumem, umetnik koji izvodi nepojamne stvari? Elitna kultura ima svoje izabranike, oni nikada u istoriji nisu punili stadione. Bojim se da je zauvek prošlo vreme socijalističkog koncepta kulture u kome je svim slojevima društva bilo dostupno da posećuju umetničke sadržaje. Na Zapadu je konzumacija kulture luksuz, to je oduvek bila. Ko je sposoban da zaradi dovoljno novca i za te potrebe, upražnjavaće ih. Mnogi moji prijatelji koji žive u bogatim zemljama tek kada se vrate u domovinu idu kao ludi na kulturna dešavanja. Ovde im je to daleko pristupačnije nego tamo. To je neoliberalni kapitalizam koji smo podržali.

Kada je u pitanju projektno finansiranje, šta je ono na čemu je bio akcenat u prethodnoj godini, a šta je to na čemu se insistirati ove godine?

Ove godine sledi finansijska konsolidacija institucija kulture. Pre svega, domova kulture u naseljenim mestima, a onda ustanova u gradu. Intencija je da se već 2018. godine ukinu sopstveni računi ustanova kulture. To je za sada još uvek preporuka ministarstva finansija koja nije zakonski obavezujuća, ali sam mišljenja da će vrlo brzo stići do moranja. Ove godine je to sprečeno, jer sam naslućivao kakvi bi sve problemi u poslovanju nastali jednom takvom odlukom.

Kako vidite saradnju između ustanova kulture u gradu Pančevu?

Ja bih rekao odlična.

Šta planirate za 2017. i šta je najveći prioritet?

Strateško utvrđivanje ideje i projekata i ulaganja u prostore i objekte koji su namenjeni kulturi. Opremanje i održavanje objekata i opreme i podizanje nivoa energetske efikasnosti, bezbednosti i osiguranja opreme i objekata ustanova kulture i prostora nemenjenih kulturi. Animiranje donatora i mecena. Razvoj produkcije, gradskih manifestacija i gostovanja. Povećanje programa u ustanovama koji se zasnivaju na zakonskim obavezama. Strateško planiranje, unapređenje standarda i kvaliteta usluga u kulturi. Razvijati i unapređivati razmenu i saradnju sa kulturnim poslenicima iz svih struktura i oblasti sa akcentom na zbratimljene gradove. Završetak radova na spomen kompleksu „Srtratište“. Početak radova na sanaciji „Preobraženskoh hrama“ Izrada „Godišnjaka kulturnih dešavanja u gradu Pančevu“, publikacije koje bi obuhvatila sva kulturna dešavanja na teritorihi Grada pančeva. Reorganizacija domova kulture po naseljenim mestima na teritoriji Grada Pančeva. Snimanje dokumentarnog filma „Na veslu priča“ (književnici Pančeva kazuju priče).

Proces evaluacije Strategije brige o mladima grada Pančeva 2014-2017. i izrada novog strateškog dokumenta u ovoj oblasti za naredni period (Sprovođenje istraživanja o uspešnosti implementacije ciljeva važeće Strategije, formiranje tima za izradu novog Strateškog dokumenta, proces rada sa fokus grupama, izrada i usvajanje dokumenta). Razvoj i sprovođenje novog programa za mlade „Kultura na poklon“, razvoj nove usluge za mlade „Info tačka za mlade Pančeva“ - Program unapređenja informisanja mladih u Pančevu (u saradnji sa omladinskim civilnim sektorom), razvoj usluge za mlade „Karijerni info kutak“ - Program karijernog vođenja i savetovanja mladih u Pančevu (u saradnji sa omladinskim civilnim sektorom).



Marketing

Najnovije vesti