Petnaestogodišnja harfistkinja danas nastupa u Galeriji „Milorada Bate Mihailovića“

Petnaestogodišnja beogradska harfiskinja Irina Pejoska, krajem januara putuje u DŽakartu, gde će održati dva koncerta, od kojih jedan u koncertnoj dvorani glavnog grada Indonezije, a drugi u luksuznom resortu The Sundanese Cultural Village Paseban koji je, ovom instrumentu i muzici u čast, nazvan „Harfa u planini”. Koncertu, koji je zakazan za 28. januar, prisustvovaće i NJ. E. Slobodan Marinković, ambasador Republike Srbije u Indoneziji.
Mlada harfiskinja će svirati zahtevan program koji čine dela Debisija, Duranda, Pesketija, Zabela… a, koji će, pred ovaj put predstaviti i pančevačkoj publici, koncertom u Galeriji „Milorade Bate Mihailovića”, danas, 19. januara sa početkom u 19 sati.

Inače, Irina Pejoska je učenica Srednje muzičke škole „Stanković” u Beogradu, a njenu profesionalnu karijeru gradi magistar harfe, Profesorka Ivana Pejoska, i sama vrhunska muzičarka i pedagog sa najviše priznanja, imajući u vidu broj nagrada na domaćim i inostranim takmičenjima kojima se mogu pohvaliti njeni učenici. Mlada umetnica je iskustvo i znanje sticala i pohađajući master kurseve kod eminentnih harfista kao što su Irina Cink (Švajcarska), Olga Ševelevič (Rusija), Emanuela Del Sponti (Italija) i Ijan DŽons (Velika Britanija).

Prenosimo deo samostalnog predstavljanja petnaestogodišnje srpske harfiskinje koje na slikovit način priča njenu biografiju, ali i umetničku osobenost.

Zovem se Irina Pejoska.
Živim u Beogradu i od 10. novembra 2017, imam petnaest godina. Pohađam Savremenu gimnaziju i uporedo idem i u srednju Muzičku školu ”Stanković” na kojoj sam prošle godine, kao maturant osnovnog muzičkog obrazovanja na odseku za harfu, proglašena Đakom generacije.

Najviše volim svoju porodicu, harfu pa istoriju.
Zato ću vam prepričati čudesne događaje od pre 3000 godina. U to pradavno vreme, u Kući hleba je živeo dobri pastir Jesej sa svojih osam sinova. Najmlađi, po imenu David, bio je i najvredniji. Svakodnevno je čuvao stado, pomagao svojoj braći oko teških pastirskih poslova i branio ovčice od lavova koji su u to pradoba znali da dolutaju pod proplanke današnje Palestine. A baš tu se nalazila Kuća hleba, grad koji se na hebrejskom zove Vitlejem. David je stasavao znatiželjno upijajući slike i muziku prirode: žubor potoka, huk vetra, poj ptica, blejanje ovčica… , a kako je još kao dečak naučio da svira harfu, svojom je muzikom i stihovima dočaravao veličanstvenost Stvoritelja i savršenstvo Stvorenog.

Dobar glas daleko ide, pa je mladog pastira i čudesnog harfistu sam kralj Izraela uzeo u službu. I svaki put kada bi osetio kakvu zlovolju ili teskobu, kralj Saul bi pozivao Davida, a milozvučni zvuci harfe bi mu obavijali dušu rasterujući crne misli i nemire koji su ga proganjali.

David je tokom života i sam postao kralj. Priča kaže da se i tako moćan trudio da bude pravedan i bogougodan. Verovao je u snagu lepih reči i nežnih arija harfe. Uz neke od melodija koje je sam smislio, David je napisao i mnoštvo stihova, koji su danas celom svetu poznati kao Davidovi psalmi. Sve ih je iznedrio iz najdubljeg pokajanja, želeći da i on sam i svi ostali ljudi budu što bolji. Davidovi psalmi su i posle više od 3000 godina melemni za sve koji ih izgovaraju i slušaju.

Mislim da su zvezdane noći koje je David još kao pastir, pod mesečinom zapisivao i tako lepo opisivao, uticali da zavolim nokturna Kloda Debisija. Volim da ih slušam i volim da sviram sve Debisijeve kompozicije koje sam do sada imala na programu.

Najpre sam svirala violinu, ali su istorija i mama učinile da volim harfu.

Zahvaljujući mami, koja je profesorka harfe, svakodnevno sam, odrastajući, slušala zvuke instrumenta na kojem je nekada davno svirao i car David iz drevne Kuće hrane. Danas znam da i muzika hrani dušu.

Mlada harfiskinja će svirati zahtevan program koji čine dela Debisija, Duranda, Pesketija, Zabela… a, koji će, pred ovaj put predstaviti i pančevačkoj publici, koncertom u Galeriji „Milorade Bate Mihailovića”, danas, 19. januara sa početkom u 19 sati