Projekat koji je spojio pet zemalja: Ovih dana mladi stvarali muziku u našem gradu

U subotu, 26. avgusta u bašti Dom omladine učesnici projekta „Music for human rights“ iz Srbije, Italije, Izraela, Nemačke i Portugalije predstavili su rezultate svog desetodnevnog rada i druženja koje je ove godine organizovano u okviru „FreeDom Art festivala“. Koordinator projekta u Srbiji Jovan Samoilov ispričao je za 013info kako je ovaj zanimljiv projekat nastao, šta on podrazumeva i koliko je on značajan za mlade. 

Kako je sve počelo?

– Sve je počelo tako što sam ja išao na gomile seminara za lično usavršavanje. Iz Grupe 484 su me kontaktirali sa idejom da radimo projekat omladinske razmene sa partnerima u Berlinu, pa smo 2006. godine prvi put uspeli da prođemo na ovakvom konkursu. Imao sam odoborenje škole i podršku kolega, a istakao bih Valeriju Jon Andrejević, profesorku nemačkog jezika, sa kojom sam radio par prvih projekata. Osim omladinskih razmena, radili smo i razne projekte za socijalne radnike, gde su se učili primeri dobre prakse, a zatim smo odlazili na karnevale i radili muzičke projekte. U nekih trideset projekata učestvovalo je oko tristo mladih Pančevaca, a isto toliko i mladih Nemaca je bilo ovde.

Šta je projekat „Music for human right“?

– Ovo je nastavak jedne velike saradnje koju smo započeli 2005-2006. godine, sa nemačkim omladinskim udruženjem koje se zove Roter Baum Berlin. Saradnja je započela upravo tada kada sam radio u Gimnaziji. Mi smo iz neformalne grupe, 2009. godine osnovali Udruženje građana „Narandžasti“. Od tada funkcioniše ta naša saradnja.

Poslednji projekat koji radimo je počeo 2015. godine. Taj prvi deo smo nazvali „Exploring ruts and base of culture diversity“ i prva omladinska razmena se desila upravo u Pančevu na Freedom Art festivalu pre dve godine, kada smo mi bili domaćini. Posle se išlo redom . Bili smo u Italiji, Nemačkoj, Izraelu i završili smo prošle godine u Portugaliji u julu mesecu. Pošto se to svima dopalo, odlučili smo ponovo konkurišemo, ali da malo unapredimo projekat. Prvi se više bavio istraživanjem muzičke tradicije, spregom starog i novog i pokušajima da se kroz razmenu bolje upoznamo. Ovaj drugi smo za nijansu malo uozbiljili. Nastavak se zove „Music for human rights“, gde je osnovna tema ljudska prava, koja se provlačila i u prvom delu projekta.

Princip je isti. Svaki partner je dobio šansu da bude domaćin. U decembru je održan prvi sastanak u Pančevu, a već od marta je krenuo drugi ciklus. Prvi susret je bio u Jerusalimu, u Izraelu. U aprilu smo bili u Berlinu i evo sada u avgustu za vreme Freedom arta Festivala od 18. do 29 avgusta smo mi domaćini. Iz svake zemlje dolazi po sedmoro ljudi, šest učesnika i po jedan koordinator.

Šta susreti konkretno podrazumevaju?

– Svaki novi susret i novo mesto ima temu, U Izraelu je to bilo „Međurelgiijsko razumevanje i saradnja“, u Nemačkoj „Migracije i migranti“, dok je u Srbiji tema, s obzirom da je u pitanju festival slobode „Soboda umetnosti i umetničkog izražavanja“. U Italiji bi to trebalo da budu „Unutrašnje migracije“, a u Portugaliji „Socijalna pravda i socijalna jednakost“ u smislu jedakih šansi za sve, pre svega za mlade, kako u profesinalnom smislu tako i na ličnom planu. Aktivnosti počinju upoznavanjem. To su različite igrice i prezentacije. U jednom momentu sve učesnike promešamo i podelimo u tri ili četiri nova benda. Bendovi imaju zadatak da izrade nove kompozicije, ali ne sede samo u studiju nego imaju priliku i da nešto da dožive i vide u mesto u kojem borave. Preko celog dana vežbaju i na kraju predstavljaju rezultate na koncertu, kao što je to bilo sinoć. Uvek se gleda da to bude u okviru nekog događaja u samoj lokalnoj sredini, da šira zajednica ima šansu da se upozna sa time što ovi mladi ljudi rade. Zahvaljući Domu omladine je prezentacija uvrštena u sam program Freedom Art festivala.

Osim muzičara učestvuju i mladi fotografi, novinari, koji imaju šansu da se bave medijskim segmentom projekta. Imamo i youtube kanal i blog i Facebook. Na taj način oni omogućavaju da da ono što radimo stigne do javnosti. Nije u pitanju samo muzika, već pokušavamo da zaokružimo što je više moguće i da se prezentujemo. Sve se snima i publikuje. Prošle godine smo zahvaljući saradnji sa omladinskim informatorom Draft, uspeli da izradimo jedan broj na engleskom jeziku. Specijal sa siskom i materijalom o svim segmentima prvog dela projekta.

Kako se vrši selekcija učesnika?

– Ideja je da uvek uključe novi učesnici, da se osveži energija i omogući šansa da dožive to što mi doživaljamo. Pošto ja to radim jedanaest godina. Imam bazu mladih ljudi i koji su upoznati s tim šta mi radimo. Imam i saradnike. Trenutno sa mnom radi Branislava Vukosavljević. Takođe i sami učesnici međusobno preporučuju nove učesnike. „Narandžemovanje“, koje je krenulo da se realizuje od septembra prošle godine i predstavlja jedan od načina da dođemo da novih učesnika. Ostale organizacije, imaju različite načine. U Izraelu je to srednja škola internatskog tipa, i to su njihovi đaci. Italijani su jedna omladinska asocijacija, imaju svoj klub i imaju čitav niz projekata i aktivnosti. Imaju neku bazu ljudi odakle mogu da skupe članove za različite projekte. Nemci, takođe. Portugalci su udruženje, ali su u stvari veliki duvački orkestar.

Moramo da istaknem da je sve otvoreno i svako ko je zainteresovan može da nas kontaktira i preko prethodnih učesnika i na Facebook stranici.

Kakvi su utisci onih koji su učestvovali u projektu?

– Kada smo počeli, naš projekat je bio vezan za aktivizam mladih. Ovaj projekat koji radimo poslednjih par godina smo nekako okrenuli ka muzici i aktivizam kroz muziku. Uglavnom su svi ti mladi ljudi već aktivni u svojim sredinama. Željni su i voljni da saznaju nove stvari i ovo je divna šansa da bez mnogo ličnih troškova ostvare tako nešto. Bitno je napomenuti, da su troškovi delimični. Neki put moramo da dodao nešto sredstava, jer su neki projekti tako koncipirani da nisu svi troškovi sto posto pokriveni. To koliko je učesnicima stalo, pokazuje koliko su zapravo voljni da investiraju i svoj novac kada je to neophodno. Vidim da im znači i da se prave dobri kontakti. Sa Nemcima imamo već sjajnu saradnju. Oni samostalno dolaze, ostvareno je nekoliko emotivnih veza, puno prijateljstava. Počelo da uzima maha. Srećem te ljude po Pančevu i iznenadim se. Sad se već i muzička sradnja uspostavila pa su napravili par internacionalne bendova. Neki od njih su profesionalni muzičari, a neku su početnici. Miks im omogućava da lično i profesionalno napreduju.

Dešavalo se da muzičari budu u fazi odustajanja, ali da posle ovog projekta nastave da se bave muzikom. Znači im energija koju dobiju kada se okupljaju, pa se tako  rodila ideja za NaranDžemovanje. To im fali, džemovanje i okupljanje muzičara u neformalnoj svirci. Jer tada rade ono što vole. Želja nam je da se ova ideja proširi i da je unapredimo, pa da se nekada mladim muzičarima priključe i poznati muzičari u našem gradu.

Jovan Samoilov je prosvetni i omladinski radnik. Petnaest godina je radio u Gimnaziji „Uroš Predić“ Pančevo kao predavač istorije i građanskog vaspitanja. Trenutno je koordinator omladinskog resursnog centra Doma omladine Pančevo, predsednik Udruženja građana „Narandžasti“ i koordinator projekta „Music for human rights“ u Srbiji. 

Glavni nosilac projekta koje finansira Erasmus + je udruženje „Roter Baum Berlin“ iz Nemačke, dok ostale države imaju status partnera.

U subotu, 26. avgusta u bašti Dom omladine učesnici projekta „Music for human rights“ iz Srbije, Italije, Izraela, Nemačke i Portugalije predstavili su rezultate svog desetodnevnog rada i druženja koje je ove godine organizovano u okviru „FreeDom Art festivala“. Koordinator projekta u Srbiji Jovan Samoilov ispričao je za 013info kako je ovaj zanimljiv projekat nastao, šta on podrazumeva i koliko je on značajan za mlade.