Foto: Vladimir Čubrilo
Intervju - Tijana Malek, koreograf

„Savremena igra odgovara mom nemirnom duhu”

Pančevo, Uto, 19/01/2016 - 02:00
Mirjana Marić Veličković

Plesna predstava  „Venera pred ogledalom” kojom će nas obradovati sugrađanka Tijana Malek, nalazi se na januarskom repertoaru Doma omladine. Ova predstava ima za cilj da pokaže kako se boriti protiv društvene izopačenosti koja postaje normalnost, da li je moguće da se sistem vrednosti promeni i da li postoji tendencija ka još većoj dekadenciji iz koje će možda doći do radikalnih promena u trenutnom pogledu na lepotu žene u našem društvu.

Tijana Malek nakon završene Gimnazije “Uroš Predić” u Pančevu i Više medicinske škole u Zemunu, nastavlja da studira za koreografa na Institutu za umetničku igru u Beogradu. Osnivač je i zastupnik DDT-kreativnog centra za pokret, pančevačke organizacije koja se već 12 godina bavi alternativnim plesnim pozorištem. Dobitnica je nagrade na VII festivalu koreografskih minijatura u Beogradu, nagrade na festivalu u Atini 2001 godine i učesnica mnogobrojnih festivala u zemlji i inostranstvu. Nakon premijere predstave “Život na rasprodaji”, izvedene u junu prošle godine, 28. januara u dvorani „Apolo” Doma omladine izvešće plesnu predstavu “Venera pred ogledalom”, sa koleginicom i dugogodišnjom saradnicom Draganom Stanisavljević.

Krajem januara, u dvorani Apolo održaće se plesna predstava „Venera pred ogledalom“. Da li možete da nam kažate kakva vrsta plesa je u pitanju i šta posetioci mogu da očekuju od ovog performansa?

Projekat Venera pred ogledalom je projekat DDT-kreativnog centra za pokret iz Pančeva, koji je podržan i sufinansiran od strane Grada Pančeva, na javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture za 2015. godinu. Projekat je takođe podržan od strane Instituta za umetničku igru iz Beograda i Doma Omladine iz Pančeva.

Koreodrama je forma kojom, na rediteljski i korografski način, koristeći fragmentarnu režiju, istražujemo i vršimo paralelu između položaja žena u Srbiji početkom 20. veka i danas.  Pokret je naše sredstvo kojim pričamo priču, on je sveden i doziran kako bi istakao ideju u prvi plan. Posetioci će se sigurno i smejati i zamisliti, jer upravo taj kontrast želimo da postignemo.

Šta se krije iza naziva „Venera pred ogledalom“?

Inspirisani životom i delom Mage Magazinović, koja je veoma značajna figura za našu istoriju, istražujemo lepotu žene u duhovnom smislu i kontrastiramo dominaciju savremenih trendova “fizičke lepote”  u našem društvu. Produhovljenost, sa jedne strane, za koju se Maga Magazinović borila, i površnost , sa druge, koja danas postaje gotovo jedini izbor, otvara  mnoga etička  pitanja i polemike.

Kako se boriti protiv društvene izopačenosti koja postaje normalnost, da li je moguće da se sistem vrednosti promeni, da li postoji tendencija ka još većoj dekadenciji  iz koje će možda doći do radikalnih promena u trenutnom  pogledu na lepotu žene u našem društvu, neka su od pitanja kojima su se autori bavili u ovoj plesnoj koreodrami. “Venera pred ogledalom”, čuveno Rubensovo delo je slika koja nas je prvenstveno inspirisala da razmišljamo o ženskoj lepoti i društvenom poimanju iste, tako da se nismo dvoumili oko naziva predstave.

Bavite se plesom, pedagog ste i koreograf. Koliko je ples važan segment umetničke scene? I da li je dovoljno primećen, prihvaćen i zastupljen u Srbiji?

U terminologiji našeg jezika, najveći problem postoji oko definicije onoga čime se mi bavimo. Jedan od termina koji lično najviše koristim je pokret. Pokret definiše sve ono što mi na sceni možemo koristiti, on ima različite kvalitete i baš je to ono što mi istražujemo. Bavimo se dinamikom pokreta, emotivnim pristupom i dramaturško rediteljskim rešenjima, kako da samo kroz pokret izrazimo ideju i  kažemo običnom gledaocu ono što smo hteli. Pri tome je najteže dozirati pokret, opravdati simbole i motive koje uvodimo u predstavu  i uspeti da priča bude jasna nekome ko nema nikakvo plesno predznanje. Igrač nije glumac, ali se od njega očekuje isto prisustvo na sceni kao i od glumca, što je veoma izazovno, ako izostavimo verbalna sredstva, ostaje pokret kao izraz, doziran i stilizovan.

Koliko dugo se bavite plesom, i da li postoji neka određena vrsta plesa koju posebno volite da izvodite?

DDT-kreativni centar za pokret već 12 godina istražuje ovakvu vrstu pozorišta, kod nas popularno nazvanu alternativno pozorište. Kao autor, ne volim ograničenja. Ako je potrebno da iskažem ideju tako što ću sat vremena samo stajati na sceni, to ću i uraditi. Koncept je u našem slučaju ispred forme. Tema i ideja za koju se opredelimo, uvek su ispred sredstava koje koristimo. Lično imam veliku sreću da se pokretom bavim na jedinoj akademiji koja postoji u našoj zemlji. Institut za umetničku igru je institucija koja nas edukuje u najširem mogućem smislu i praktičnom i teorijskom. Trenutno sam na drugoj godini, veoma značajnoj za smer koreografa za koji sam se opredelila, jer imamo predmete poput režije u opera i baletu, komparativne režije, koreografije…Sa druge strane svakodnevno vežbanje klasičnog baleta i različitih tehnika savremene igre, značajne su za mene kao igrača, jer sam u najboljoj igračkoj formi. Plesom se bavim od treće godine. Tada sam prvi put zakoračila u magijski svet igre. Imala sam momente u svojoj karijeri kada sam pravila pauze u kreativnom radu, jednostavno nisam imala šta da kažem, ali sam se uvek kretala. Za mene je kretanje i vežbanje sasvim normalna svakodnevna aktivnost. Klasičan balet je moja prva ljubav,ali savremena igra više odgovara mom nemirnom duhu. Kao koreograf volim minimalizam, ali se trenutno trudim da iznenadim sebe i da ga „proširim”. Zahvaljujem svima koji već godinama prepoznaju naš rad i podržavaju ga, jer svakako bez podrške institucija, kolega, pojedinaca i naše verne publike DDT-kreativni centar za pokret ne bi trajao 12 godina.

Ko je zapravo Tijana Malek?

Koreograf u pokušaju (smeh).

M. M. Veličković



Marketing

Najnovije vesti