ISTINOČEŽNJA: Filip Vlajić

Fiću, kako ga ja zovem, a mislim i neki drugi prijatelji, posebno ističem u poslednje vreme. Njegov angažman, u sportskom Pančevu, mogao bi da bude poruka svim delatnicima u ovoj društvenoj oblasti. Najviše želim da istaknem  samopregoran rad, kad je reč o obnovi KDT Dinamo, koji je posle mnogo godina,  otrgnuo od zaborava, pa sad, još jednom, na zdravim osnovama zida budućnost ove uzorne družine.

Vlajić, čiji je otac Nikola, bio jedan od rodonačelnika dizanja tegova u Pančevu, a već decenijama cenjeni je etnolog, ekspert Narodnog muzeja u Pančevu, ne nastavlja samo tradiciju, već ima misiju da ništa ne sme da „izgori“ koliko god živeli u smutnom vremenu. Sa nekoliko vrednih saradnika, Filip je uložio mnogo energije i stručnosti, jer, on je i obrazovan, visokim zvanjem, sa Fakulteta sporta, a koliko mi je poznato, i doktorat je u pripremi, pa ne čudi što ima sve više značajnih rezultata.

Fića ima darovitost da okuplja ljude oko sebe, a autoritetom brzo širi znanje, veoma potrebno u savremenom sportu. Osim njegovog delovanja u Dinamu, on dosta radi sa, ne samo ovdašnjim klubovima, na bazičnoj snazi i kondiciji, već je mnogo uložio u individualni rad sa vrhunskim sportistima. Tako, danas, ko god da drži do sebe, u gradu na Tamišu, a želi ozbiljan rezultat, sarađivao je ili to još uvek čini sa junakom ove priče. Mene ne čudi uspeh ovog čoveka. Kad ga vidite kako radi, postaje jasno, da tačno zna, u kom smeru taj neko ide i zašto bi baš to trebalo tako da bude.Kad s njim popričate van terena, teretane, borilišta, uz kafu, još brže razumete njegov apriori autoritet, koji danas, i te kakao nedostaje, u mnogim oblastima, makar po mom mišljenju, u gradu u kojem živim.

Sad moram i nešto lično. Pre izvesnog vremena, požalio sam mu se, na ranjivost svog sina, zbog hemipareze leve noge i ruke, sa posebnom idejom da je nephodno raditi na jačanju noge. Nije se ovaj momak libio da pomogne. Uz pomoć divnog Dimtrija Stefanovića, tako se naš Duki obreo u „Gvožđaru“ u ambijentu koji je kao stvoren da se vežba i uspe. Prijatnost se ogleda u stručnosti Vlajića, ali i celokupnog osoblja, koji vam stoji, maksimalno, na usluzi. Elem, posle mesec dana uporng rada, rezultati su bili vidljivi, a bitnije od toga, jeste uspostavljen odnos, da kažem, trenera i našeg Dušana. Poštovanje za poštovanje.

Bliži se kraj godine, sumiraju se rezultati. Znam, neki od izabranika Filipa Vlajića, poneće gradsko priznanje iz oblasti sporta. Zasluženo. Stručnost se ceni, rad isplati, a kad je tako, eto i plaketa. U Srbiji, KDT Dinamo ponovo privlači pažnju, a sve je više takmičara iz grada na Tamišu, koji Pančevo promovišu i van naše granice. Tako, uložen trud Filipa Vlajića i njegovih saradnika, prijatelja, dolazi do izražaja, a nada da se na tome neće stati, kao tihi oganj i dalje plamti. Žar je u rukama ovog dobrog čoveka, lidera, čijom bi stazom mnogi od nas trebalo da krenu. Skroz, dok ne ostvarimo sopstveni uspeh i pronađemo put ka spasenju.

Praštajte i dobra vam sreća!

Fiću, kako ga ja zovem, a mislim i neki drugi prijatelji, posebno ističem u poslednje vreme. Njegov angažman, u sportskom Pančevu, mogao bi da bude poruka svim delatnicima u ovoj društvenoj oblasti. Najviše želim da istaknem  samopregoran rad, kad je reč o obnovi KDT Dinamo, koji je posle mnogo godina,  otrgnuo od zaborava, pa sad, još jednom, na zdravim osnovama zida budućnost ove uzorne družine.