ISTINOČEŽNJA: Stefan Čikić

Darovitost je nasledio od oca, Zorana Čikića, nekada fudbalera Crvene zvezde, zrenjaninskog Proletera, FK Dinamo iz Pančeva i drugih timova u zemlji i inostranstvu. Takav talenat, majstora s loptom, nije se dugo video na terenima, nekada, velike nam zemlje i prava je šteta što stariji Čikić nije na moćniji način materijalizovao svoje umeće.

Stefan je, a kako drugačije i može, protutnjao kroz mlađe kategorije crveno-belih, a u klubu iz Ljutice Bogdana, pamte dečakove majstorije, a to znam, zato što će, nešto kasnije, kad je najviše trebalo, baš Crvena zvezda, odigrati važnu ulogu i pružiti podršku mladom sportisti. No, o tome ću nešto kasnije.

Stefan, sa pomenutim ocem i majkom Biljom, živi u istoj zgradi, u pančevačkom naselju Tesla, gde i ja, sa svojim najbližima. Inače, ima i sestru Ivu.Verujte, ljubaznijeg momka nisam sreo u svom životu. Vaspitanost i učtivost, negde se izgubila u moderno vreme, ali ne i kod ovog mladog čoveka. Uvek se lepo ispričamo, često, mada nevoljno, ali na moje insistiranje, pitam za situaciju u klubu, za koji sad igra i tako. Uglavnom je to ispred zgrade, ili na stepenicama iste. Rečit, pametan, odličan dečko.

Igrajući fudbal, kao i Zoran, menjao je sredine, bivao tamo i ovamo, ali, pre izvesnog vremena, sportski svet Srbije, čak, mnogo šire, uzdrmala je vest da ga muči jedan vid leukemije. Bilo je to šokantno. Da je reč o istini, potvrdili su mi njegovi roditelji. Bili su, u to vreme, veoma zabrinuti, ali, ne bez optimizma. Kad je nevolja, mnogi od nas okrenu leđa, ko zna iz kojih razloga i čekaju da to, valjda, samo od sebe prođe. Ipak, ovog puta, a već sam pomenuo renomirano sportsko društvo, ali i hiljadu drugih ljudi, priskočili su u pomoć. Stefanova mladost, ali i ime koje je več stekao, doprineli su da sve, malo po malo, prođe, a mladić predivnih manira, na kraju, izađe kao pobednik iz kandži opake bolesti.

E, sad, nije kraj. Nije Stefan Čikić od takvog materijala da odustane. Sačekao je da oporavak prođe, ali baš, a zatim, na iznenađenje mnogih, vratio se na teren. Ljudi, verujte, bio je to i za mene, jedan od srećnijih dana u životu. Lepota, trud, verovanje, još jednom su pobedili. Težak period je iza Stefana, ali, naviknut na borbu, ojačao je do te mere, da, sad kad ga vidim, a znam da bi voleo više da igra za FK Dinamo, nego što je trenutno slučaj, bez mnogo nervoze, više šmekerski, kaže mi: „Biće sve dobro“.

Volim takvu mladost, koja se ne predaje. Život je prepun iznenađenja, kako neko reče: „To su vam ciklični krugovi, malo sreće, pa malo tuge“. Zaista i jeste tako. Pun vere u sebe, živahan, radostan, nasmejan, uvek me razgali kad ga vidim. Ni ne zna da će izaći u Istinočežnji, ali, ne sumnjam da će i ovaj tekst prihvatiti kao moje viđenje neke posebne lepote života. On je pobedio, i tako mnoge usmerio na pravi put. Nema predaje, to nikad nije bila, niti će biti opcija. Živ bio momče!

Praštajte i dobra vam sreća!

Darovitost je nasledio od oca, Zorana Čikića, nekada fudbalera Crvene zvezde, zrenjaninskog Proletera, FK Dinamo iz Pančeva i drugih timova u zemlji i inostranstvu. Takav talenat, majstora s loptom, nije se dugo video na terenima, nekada, velike nam zemlje i prava je šteta što stariji Čikić nije na moćniji način materijalizovao svoje umeće.