Analitičari: Srbija samo fingira evrointegracije, skretanje pažnje sa života na bajke

Komentarišući činjenicu da Srbija po prvi put od početka pregovora nije otvorila ni jedno poglavlje tokom šestomesečnog predsedavanja Hrvatske, sagovornici VOICE-a kažu da je to znak da Evropa shvata da se u Srbiji dešavaju procesi kontra evropskim principima, ali da uprkos tome aktuelnu vlast u Srbiji toleriše jer smatra da ona može i mora da reši problem Kosova.

 

Kako podseća VOICE, Srbija je započela proces evrointegracija u januaru 2014. godine i od tada je otvorila 18 od 35 poglavlja, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena. Hrvatska je svoje predsedavanje završila 30. juna i u tom periodu Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, a pet država članica nije se složilo da se otvori Poglavlje 2 o slobodi kretanja radnika. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je za Insajder da je Srbija razumela tu poruku, te da je reč o političkoj odluci u trenutku kada Srbija ima pet spremnih poglavlja za otvaranje.

 

 

Bivši pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski za VOICE upozorava da je proces evrointegracija vrlo kompleksan, da na njega utiče mnogo faktora, ali smatra da taj proces nije obustavljen, već da je fokus i zemalja članica EU i naše Vlade usmeren na borbu protiv pandemije virusa korona. Pandemija je, ukazuje dalje Bugarski, oslikala dilemu u kom smeru će se razvijati sama EU i u kojoj meri će ići ka daljoj integraciji.

 

„Što se tiče Srbije i regiona uopšte, najveća je opasnost da se dodirne tačka obostrane nezainteresovanosti koja bi značila potpuno novu fazu u odnosima EU i Balkana. Mislim da nikome to nije u interesu, ali verujem da zaokupljeni sopstvenim problemima tema integracije Balkana u EU nije među prvim prioritetima„, kaže Bugarski.

 

Ocenjuje i da je sam proces, bez obzira na promenu metodologije pridruživanja, komplikovan i da je teško prepoznati društvenu elitu koja je odlučna u borbi za Srbiju u EU. Bugarski kaže i da proces evrointegracija nije samo pitanje zvanične politike, već i stručne javnosti, nevladinih organizacija, medija.

 

„Kada pogledate danas dnevne teme, čini se da su svi akteri ‘zaslepljeni’ predsednikom države, umesto da se bavimo pitanjima kojima ćemo svakoga dana bar za milimetar biti bliži boljem sutra. Za naše društvo je danas više nego ikada karakteristično odsustvo dijaloga i traženja zajedničkih interesa. Kako drugačije objasniti da za poglavlje 23, koje se smatra ključem našeg procesa približavanja EU, na primer, do sada Advokatska komora Srbije i Udruženje sudija, te Pravni fakulteti u ulozi moderatora, nisu mogli u bilateralnim radnim grupama da definišu 10 ciljeva za naše društvo?! Mogli su da se formiraju zahtevi prema politici kako bi pravosudni sistem bio efikasniji u odbrani interesa pojedinaca, na primer na Upravnom sudu, ili društva u celini, na Ustavnom sudu. Često nam fali ideja i kreativnosti u rešavanju pitanja, a za koje bi trebalo da budemo svi zainteresovani„, naveo je on.

 

Bugarski je podsetio i da je predsedavanje Hrvatske svoje težište trebalo da ima i na regionu Balkana, ali da su se u pandemiji članice EU odlučile za nacionalna rešenja zbog čega je predsedavanje Hrvatske postalo mnogo kompleksnije, pa za Balkan nije bilo prostora.

 

Sa druge strane, politički analitičar iz Hrvatske Krešimir Macan za VOICE ukazuje da proces evrointegracija u Srbiji još uvek postoji upravo zahvaljujući hrvatskom predsedavanju EU, koje je kao jedan od prioriteta stavilo širenje na Zapadni Balkan. Podseća da je proširenje EU pre toga bilo stavljeno na čekanje, a da je sada deblokirano u slučajevima Albanije i Severne Makedonije što je, kaže, dobro i za Srbiju.

 

Smatra i da su nedavna događanja dosta pokvarila sliku Srbije u međunarodnim okvirima, iako ne i Vučićevu sliku.

 

„Zaustavio je ovim merama bilo kakvo okupljanje i samim tim protesti ne mogu da se održavaju, nisu prerasli u nešto drugo, dakle preživeo je taj prvi udar, ali loša slika Srbije definitivno je otišla u svet, naročito posle izbora. Ali, on ima jednu mnogo goru stvar, on je mnogo ružniju sliku poslao o Srbiji sa ovim neuspehom borbe protiv kovida, s tim što je EU de facto zabranila ulazak Srbima u Evropsku uniju. Dakle, stavljeni su na listu nesigurnih zemalja i to mu je mnogo veća pljuska od tih protesta, a i potvrda ljudima koji su protestovali da su bili delom u pravu„, navodi Macan.

 

Aleksandar Popov iz Centra za regionlizam za VOICE ocenjuje da izjave visokih državnih zvaničnika o privrženosti evrointegracijama samo fingiraju posvećenost, dok zapravo njihovi postupci pokazuju stvarno stanje procesa evrointegracija. Prema njegovim rečima, to se najbolje vidi u rušenju institucija kojima komanduje Aleksandar Vučić.

 

„Nema podele vlasti na tri grane, nego su sve institucije njemu podređene i to je vidljivo. On komanduje i izvršnom i zakonodavnom i sudskom vlašću. I to vidi i Evropa i to je naglašeno i u poslednjim izveštajima. Ujedno to neotvaranje poglavlja je dokaz da je Evropa shvatila da se Srbija nije posvetila evropskim integracijama, nego naprotiv, da je uvela sistem koji je kontra evropskim principima„, kaže Popov.

 

Macan ističe da je Vučić svestan koliko je odluka o Kosovu teška, te da će zbog toga pokušati da istrguje, što je i do sada dobro radio.

 

 

Tekst u celini čitajte na portalu VOICE.

Srbija nije formalno odustala od evrointegracija, ali vlast taj proces samo fingira, a to se najbolje vidi u tome što su sve institucije urušene i što postoji samo jedna koja zamenjuje sve – predsednik Republike Srbije, upozoravaju sagovornici VOICE.