Brisel je dao ocenu – koje oblasti Srbija treba da popravi

Srbija je ograničenim napretkom u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, određenim napretkom u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, ali i pozitivnim korakom nastavka dijaloga sa Prištinom postigla „ukupni balans“ kada je reč o pristupnim pregovorima sa EU, zaključuje Evropska komisija u Izveštaju o napretku Srbije.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku rekla je, gostujući u emisiji „Četvrtkom u 9“, da izveštaj Evropske komisije treba da bude podstrek da se ispune preporuke, te dodaje da u njemu ne bi trebalo da bude iznenađenja.

Njih, kaže, može biti u političkim kriterijumima jer se to, prema njenim rečima, menja do poslednjeg trenutka.

Izveštaj, navodi Grubješićeva, treba tumačiti kroz ono što piše – gde ima a gde nema napretka, gde je napredak ograničen. 

Kada je reč o isticanju uloge Sjedinjenih Država u regionu, što se Briselu ne dopada potpuno, Suzana Grubješić smatra da između EU i SAD ne bi trebalo da postoji rivalstvo.

„Ali mi smo toga svesni i trudimo se da ne upadnemo u te makaze“, istakla je Grubješićeva.

Za ulazak u Evropsku uniju ne treba da budemo „vukovci“, odnosno da imamo najbolje moguće ocene.

Vuletić: Brisel nije preterano zadovoljan politikom Beograda

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da izveštaj Evropske komisije često ima političku poruku.

„Očekivao sam ovakav izveštaj s obzirom na politiku koju je Srbija vodila, posebno odnos sa SAD i pokušaj Srbije da vodi nezavisnu politiku, neutralnu vojnu politiku i da osim EU ima dijalog i srdačnije odnose sa drugim centrima u svetu. Rekao bih da je ovo svojevrsna poruka i očekivanje od Beograda da bude dosledniji na evropskom putu“, rekao je Vuletić.

Smatra da Brisel „nije preterano zadovoljan“ načinom na koji Beograd vodi svoju politiku, i dodaje da se iz obraćanja predsednika Srbije na konferenciji za evropskim komesarom videlo da će Srbija nastaviti da vodi takvu politiku.

Ipak, kako kaže, treba imati u vidu da će određene korekcije biti napravljene, a neke su već anticipirane u najavama da će biti uvedena dva nova ministarstva.

Klačar: Još se čekaju odgovori na neka važna pitanja o Vladi

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da su politički kriterijumi najniže ocenjeni u izveštaju Evropske komisije. To, kaže, govori da nema napretka i to je jasna poruka da bi trebalo da pažljivije pogledamo koja su očekivanja.

Među ključnim kriterijumima je i izborni proces, odnosno finansiranje stranaka, uloga medija. Komisija je, navodi Klačar, konstatovala da postoji politička kompeticija, ali da nije ravnopravna i da je bila narušena disbalansom u izveštavanju o vladinim politikama u većini medija.

Kada je reč o formiranju nove vlasti, Klačar navodi da se čeka odgovor na nekoliko važnih pitanja – kako će izgledati vladajuća koalicija, ko će biti predsednik Narodne skupštine, koja su konkretna rešenja.

„Čini se da će ovo biti Vlada kontinuiteta i da je izbor Ane Brnabić nešto što to potvrđuje“, navodi Klačar.

Smatra da je nacionalni parlament sa slabom opozicijom nešto što dugoročno šteta i za građane i za Srpsku naprednu stranku.

Šapić i Antonijević u novoj vladi?

Predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, lider SPAS-a, kaže da su republička i lokalna vlast „priče za sebe“.

Dodaje da on neće biti deo državne vlasti pošto je pre nekoliko dana reizabran za predsednika Opštine.

„Koliko je realno da SPAS bude u republičkoj vlasti, toliko je realno da ne bude“, naveo je Šapić.

SPAS je na Novom Beogradu vlast formirao sa SNS-om, tako da neće imati jaku opoziciju. Šapić navodi da će se vlast u opštini potruditi da sama sebi bude što bolji korektivni faktor.

Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo, za kog su pojedini mediji „tipovali“ da bi mogao da preuzme ministarstvo za ljudska prava, kaže da „ne postoji nijedan procenat šanse da takvu ponudu prihvati“ čak i ako bi ona stigla.

„Srbija ima kandidata koji će na jasan i odgovoran način obavljati ovu fuknciju“, rekao je Antonijević dodajući da je pred njima ogroman posao.