Budući prvaci sitno broje, ko ima veću tremu – deca ili roditelji

Pedagog Emilija Marković rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da roditelji treba da budu ponosni što su roditelji đaka prvaka i da uživaju u tom trenutku i da imaju pozitivan stav prema školi i to će se reflektovati na njihovu decu.

Takođe, potrebno je da veruju u njih da im kažu da sve što predstoji to deca mogu da urade.

Kaže da đaci prvaci vole školu i jedva čekaju da krenu u školu, a roditelji su tu da podrže njihovu zainteresovanost.

Pripreme za školu 

Govoreći o prirpemi za školu, pre svega za prvi razred, Markvićeva kaže da je važno da roditelji porazgovaraju sa decom, kako će realno izgledati škola, bez pritiska i reći im da je u redu da greše i da se na greškama uči.

Što se tiče ostalih stvari za đake prvake je da se vidi da li su oni samostalni: da li mogu da vežu pertle, da zakopčaju jaknu, ritam spavanja je takođe vrlo važan, da legnu i da se probude u određeno vreme, da im ne bude stres ujutru kada krenu u školu.

„Veče pred 1. septembar predložila bih neku aktivnost koju vole i roditelji i deca, šetanja, sladoled, opuštanje i uživanje, prvacima reći kakav će biti sutrašnji dan“, rekla je Markovićeva.

Kako naučiti prvake da budu mirni 45 minuta

Odgovarajući na pitanje kako da đaci budu mirni 45 minuta, Markovićeva kaže da je to teško, koncentracija se vežba, ali pre svega kroz aktivnosti koje vole.

„Ako je to crtanje daćemo mu zadatak da nešto nacrta, pa ćemo to malo produžiti da docrta još nešto, ako je to lego, hajde još jedan deo toga“, napominje Markovićeva.

„Na tržištu ima puno vežbanki, gde su na zanimljiv način obrađene razne teme i jedno popodne sednete – pa malo da uradimo to, pa sledeći dan ćemo malo više, kroz aktivnosti koje vole i koje su im bliske ali ih produžavati. Ne možemo očekivati da sede mirno 45 minuta“, dodale je ona.

Ko ima veću tremu, roditelji ili deca

Prema njenim rečima, više roditelji imaju tremu, strah.

„Približiti im čitavu situaciju da vide da škola nije bauk. Jeste nova faza ali lepa faza gde će naučiti mnogo stvari, gde će naći nove drugove i to im treba tako prredstaviti“, kaže ona.

Ako u razredu ne poznaju nikoga, treba ih podsetiti na poznate situacije – kako upoznaju druga u parku, kako je to bilo u vrtiću, možete igrati uloge, danas smo u školi, ne znaš nikog – hajde da vidimo šta bi ti svom drugu ili drugarici rekla.

Što se tiče igračke, da li je poneti, odgovor je da, kaže Markovićeva.

Ako ima to pruža sigurnost, ako je to omiljeni dres, patike, uveče mogu da prirpeme šta će obući, da izaberu od garderobe šta vole i u čemu se dobro osećaju, istakla je Markovićeva.

Što se tiče azbuke, ako je dete zainteresovano treba ga podržati, deca bi trebalo da prepoznaju slova ne moraju da pišu – kada idete u kupovinu postaviti im pitanje – šta ovde piše, približiti im slova kroz svakodnevne aktivnosti da ih prepoznaju, objasnila je Markovićeva.

Ako budu tužni i kažu da neće u školu

Markovićeva je rekla da je psihološko-pedagoška služba na raspolaganju, koja će dati savete.

„Pričajte sa decom, vidite šta je to što ih uzmenirava, da ne budu nepripreljeni, mnogi se bolje snalaze neki put nego roditelji“, ukazala je ona.

Govoreći o petacima i srednjoškolcima, kaže da oni znaju šta ih čeka, kod petaka su novi predmeti i nastavnici, a srednjoškolci će mnogo lakše sve pregrmeti.