Dr Janković: Ulazak u kafić nije osnovno ljudsko pravo
Podeli vest:
Mere koje su vlade donele kako bi suzbile širenje zaraze kovidom19 dovele su do protesta na ulicama Brisela, Haga, Roterdama, Beča, Zagreba.
Na protestu u Beču u nedelju bilo je i vakcinisanih i nevakcinisanih, nezadovoljnih tronedeljnim lokdaunom, a opozicioni slobodari su postali glasnogovornici nezadovoljstva. U neredima u Holandiji pet policajaca je povređeno, a 28 osoba je uhapšeno. I Zagrepčani su protestovali na Trgu bana Jelačića.
Imunolog i član Kriznog štaba dr Srđa Janković kaže da je pitanje sloboda važno, ali i da su ljudska prava definisana unutar zajednice.
„Ne bih da produbljujem podele i nastupam sa pozicije ‘ja govorim šta je dobro za sve, a vi nećete da slušate’. To nije stav naučne zajednice, već imamo naučne dokaze da virus preti, a vakcina štiti. Kada neko obrnuto percipira, a to nije objektivno tako, imamo dve dimenzije – pravo na lično mišljenje koje mora da se uvažava, ali i kriterijume po kojima vrednujemo stavove u odnosu na to kakve su njihove posledice po zajednicu„, kaže dr Janković.
Napominje da je vakcinacija pitanje javnog zdravlja, a ne identiteta.
„Poslednje što bismo hteli je da se ljudi dele na vakcinisane i nevakcinisane, kao da je to njihovo svojstvo. Nisu to svojstva, već izbori koji imaju bolje ili lošije posledice i zajednica mora da se odredi„, kaže Janković.
Kaže da zajednica treba da ublaži posledice objektivno lošijeg izbora, na koji osoba ima pravo, na način koji ne ugrožava njegova esencijalna prava – a to su kovid propusnice.
„Ulazak u kafić nije esencijalno ljudsko pravo i zamena teza je da se tretira kao takvo.„
Slikovito opisuje da ima pravo da ne veruje u gravitaciju, ali da neće neko „manje poginuti“ ako ga gurne s vrha zgrade.
Motivacija, a ne mobilizacija
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Bojan Vranić kaže da je u Evropi reč o motivaciji a ne o opštoj mobilizaciji. U Austriji je na delu bilo kanalisanje besa, emocije su se ispraznile tokom vikenda, a juče su ulicebile prazne – legitimitet države je opstao, kaže Vranić.
Situacija u Belgiji i Holandiji je nešto drugačija. Tamo se ne protestuje zbog lokdauna već zbog uvođenja propusnica.
„Ako pogledamo zapadne demokratije, stare liberalne demokratije poput Holandije i Belgije, tamo se bune oko blažih mera. Npr, za sektor zabave treba propusnica. Ali, šta je komparativna razlika – u zapadnim demokratijama pitanje sloboda shvata se dosta šire nego u centralnoj Evropi. Granice individualne slobode su šire postavljene u odnosu na granice tuđih sloboda„, navodi Vranić.
Ističe da u protestima antivaksera nema artikulacije, ne zna se šta su zahtevi.
„Kada ih pitaju šta žele, oni kažu – da se ukinu mere. To ne znači ništa. Kao kada je Donald Tramp, kada je video preko 400 protesta zbog kovid mera, objavio na Tviteru ‘oslobodite Virdžiniju’, to je prazan pojam. Ali ljudi su pomislili da Republikanska stranka stoji iza njih i kada su ušli u partijsku mašineriju, taj impuls je prošao„, navodi Vranić.
Napominje da iza nevakcinisanih leže dublje socijalne i klasne podele – problemi koji decenijama nisu adresirani.
„Da nije bilo pandemije, nešto drugo bi ih ogolilo„, rekao je Vranić.
Mere koje su vlade donele kako bi suzbile širenje zaraze kovidom19 dovele su do protesta na ulicama Brisela, Haga, Roterdama, Beča, Zagreba.
Podeli vest:
