Godišnji troškovi bankarskih usluga do 8.000 dinara: Ne zarađujemo dovoljno da bi to bilo malo

Kriza izazvana koronavirusom „zarazila“ je i bankarski sektor, koji je prošle godine zbog dva moratorijuma na kredite i niskih kamatnih stopa izgubio znatan deo prihoda.

Zato su mnoge banke istovremeno povećale provizije i cene usluga, pa čak i počele da naplaćuju usluge koje su ranije bile besplatne.

Mnoge, od ukupno 24 banke koje posluju na srpskom tržištu, o tome su u poslednje vreme počele da obaveštavajju svoje klijente.

Neke banke naplaćuju skuplje i proveru stanja na bankomatu, SMS obaveštenja, održavanje računa i slanje opomena, piše Blic.

Posebno interesantno je to što doskora besplatne usluge mobilnog bankarstva, koje su banke reklamirale godinama, sada postaju usluge sa provizijom, pa plaćanje računa koje je bilo besplatno sada košta 15 do 20 dinara po računu.

Takođe, klijenti nekih banaka moraće da plate i odbijene reklamacije, promenu PIN-a na bankomatu, pa čak i pogrešno popunjene uplatnice. Skuplji je i dozvoljeni minus, održavanje deviznih računa, koje sada košta mesečno i 300 dinara.

Banke ovim potezima pokušavaju da naplate posledice koje im je nanela pandemija. Kako zvanični podaci pokazuju, banke su prošle godine ostvarile 200 miliona evra manje dobiti pre poreza nego u 2019. godini. I neto rihodi od kamata smanjeni su za 7,5 milijardi dinara, piše Blic.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da pružalac ima pravo da korisniku naplati naknadu za pruženu uslugu, a da visina koja se naplaćuje zavisi od njegove poslovne politike kojom on nastoji da bude što konkurentniji na tržištu.

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže za Blic da ima elemenata da NBS reaguje jer je došlo do sunovrata nekih prava potrošača.

„Mi smo se NBS obratili dva puta, ali odgovor nismo dobili i posebno ih upozorili na to da neke od banaka naplaćuju naknade za nevažeće reklamacije. To je mera kojom se krši osnovno pravo – pravo na prigovor, jer sada mora da ga plati. Zato NBS mora da ukine ovu meru, ali i još neke mere, jer u portivnom ćemo na svetskoj bankarskoj mapi biti označeni kao crna rupa“, ocenjuje Nikolić.

Dodaje da NBS treba da preispita i uvođenje kvazikamate na zvanično beskamatne kredite uz pomoć kreditnih kartica.

„Do sada je odloženo plaćanje bilo bez kamata, a sada ga banke naplaćuju 50 dinara po rati, pa ako ste nešto kupili za 3.000 dinara na šest meseci, platiće i dodatnih 300 dinara koji zvanično nisu kamata već fiksna naknada, što je 10 odsto skuplje. Kada bi jedna banka od toga odustala, dobila bi više klijenata i sigurno bi bilo i drugih koje bi krenule njenim stopama“, zaključuje Nikolić.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, takođe smatra da se banka treba promeniti ukoliko postoji bolja ili povoljnija usluga.

Uzelac za RTS navodi da nisu sve banke korigovale uslugu elektronskog plaćanja, ali jesu one najveće.

„Banke to rade, onaj deo cenovnika koji se tiče provizija, više nas zaboli nego druge provizije koje menjaju, ali banke na tri ili četiri meseca menjaju cenovnike i obaveštavaju građane“, objašnjava Uzelac.

Prema njegovim rečima, uvek ima banaka koje su povoljnije i koje su skuplje, i to su poslovne politike.

„One kroz te poslovne politike upravljaju svojim poslovanjem i klijentima koje će privući, a koje će odbiti. Moramo da razumemo da neke banke i ne žele određene vrste klijenata i to na neki način rade sa cenovnom politikom“, objašnjava urednik portala Kamatica.

Dodaje da je provizija za onlajn plaćanje od 15 i 30 dinara po nalogu, u zavisnosti od banke.

„To nije veliki trošak, malo nas naljuti cela ta situacija, ali na kraju godine to nije trošak koji kritično utiče na naš budžet. Ovo je druga strana jednačine. Mi ne zarađujemo dovoljno da bi nam ovi troškovi bili beznačajni“, ističe Dušan Uzelac.

Prema njegovim rečima, godišnji troškovi bankarskih usluga su između 3.000 i 8.000 dinara. Tu spadaju i održavanje računa i sve transakcijske stvari.

Evropa menja propise, nove direktive traže da se ograniče naknade i kamatne stope i ojačaju prava potrošača.

„Ne mogu da tvrdim, ali ne verujem da će biti daleko od pravila EU. Nismo mi zemlja koja nema sve to ustoličeno, imamo vrlo jaka prava potrošača i Narodna banka ima svoj centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga. Vodi se i pravna bitka protiv banaka oko naplate kredita. Nisu korisnici bankarskih usluga nezaštićeni i obespravljeni. Mehanizme imamo i njihovo ojačavanje je dobra stvar“, napominje Uzelac.

Kriza izazvana koronavirusom „zarazila“ je i bankarski sektor, koji je prošle godine zbog dva moratorijuma na kredite i niskih kamatnih stopa izgubio znatan deo prihoda.