Građani Srbije ne mogu da priušte dve od šest stavki važnih za život

Kako pišu „Novosti“, najviše je uskraćena populacija od 50 do 64 godine i stariji od 65. Čak 60 odsto ispitanika sebi teško može da omogući odmor van kuće, dok 58 odsto njih ne može da zameni dotrajali nameštaj. Na hrani štedi 15 odsto anketiranih.

 

Ovo su neki od rezultata istraživanja o kvalitetu života „Evrofonda“ sprovedenog u periodu od septembra 2016. do februara 2017.

 

„Rezultati pokazuju da su mnogi aspekti kvaliteta života u Srbiji slični onim u državama kandidatima za članstvo u EU, ali da je istovremeno veliki broj pokazatelja ispod proseka EU. To su pokazatelji životnog standarda. Još se visok procenat stanovništva suočava sa poteškoćama da ‘skrpi’ mesec, a tu je i problem uspostavljanja ravnoteže na relaciji posao – privatni život„, sumira rezultate Jasmina Jotev iz Republičkog zavoda za statistiku u stručnom radu.

 

Ispitanici u Srbiji životnom standardu u proseku daju ocenu 5,7, što je slično kao i u regionu, a prosek EU je – sedam. Blizu 69 odsto ispitanika u Srbiji navelo je da ima poteškoće i da sastavlja kraj s krajem. 

 

Kada su u pitanju uslovi stanovanja, petina ispitanika je prijavila da ima vlagu u domu. To je upola u odnosu na Albaniju, gde sa tim problemom živi 41 odsto anketiranih, i manje nego u Severnoj Makedoniji, gde ih je 26 odsto.

 

„Oko 12 odsto anketiranih u Srbiji nema dovoljno sredstava za održavanje toplote u domu, dok je prosek EU devet odsto„, nalazi su istraživanja.

 

Građani Srbije, kako izgleda, s najmanje uspeha usklađuju poslovne i porodične obaveze. Prekomeran umor od obavljanja kućnih poslova oseća četiri petine njih – 83 odsto. Oko dve trećine ispitanika – 66 odsto, navodi da ima poteškoće u ispunjavanju porodičnih obaveza, što gotovo dvostruko prevazilazi prosek EU.

 

 

U Evropskoj Uniji nešto više od 13 odsto potrošnje domaćinstva odlazi na transport, prema podacima Eurostata, koje prenosi list Danas. U Srbiji se za transport izdvaja manji deo kućnog budžeta od evropskog proseka, 12,3 odsto.

 

Posle stanovanja (u proseku 24 odsto), ovo je druga po redu stavka za koju domaćinstva u EU izdvajaju najviše novca.

 

Rekorder po potrošnji u EU drži Slovenija sa blizu 17 odsto. Građani Slovačke, sa 6,6 odsto izdvajaju najmanju sumu, a prate ih Hrvati i Česi sa oko 10 odsto.

 

U većini zemalja je u periodu od 2008. do 2018, udeo potrošnje kućnog budžeta na prevoz bio bez velikih oscilacija. Najveće povećanje beleže Poljska i Slovenija, dok je do najvećeg pada potrošnje domaćinstva na transport došlo u Rumuniji, Bugarskoj i na Kipru.