Izostanci muka škola, odlikaši kalkulišu da ne kvare ocenu

Izostanci iz škole i kašnjenje na časove boljka su obrazovnog sistema u Srbiji.

Dok su ranije učenici bežali sa po jednog časa, danas je postao trend da se ne ide u školu, dan ili dva, kada su zakazani pismeni zadaci, provera iz biologije, hemije…

I dok se bežanje sa časova ranije vezivalo samo za učenike sa lošijim uspehom, danas skoro da nema razlike, izostaju i oni koji imaju petice u dnevniku.

Đaci koji imaju dobar uspeh često kalkulišu, te ako nisu spremni ne dolaze u školu kada su provere i kada nastavnik pita, da ne bi pokvarili ocenu.

U Tehničkoj školi GSP u prvom polugodištu napravljeno je u proseku 111 izostanaka po učeniku, a pedagog škole Jela Stanojević kaže da primenjuju različite mere kako bi taj problem rešili, ali da je najvažnija saradnja sa roditeljima.

Škola ima 1.223 učenika, od toga 1.105 dečaka i 118 devojčica. Stanojević kaže da deca dolaze iz različitih miljea – porodičnih, socijalnih sa različitim navikama, te da se trude da svakog pojedinačno upoznaju.

„Svakodnevno pratimo sve učenike i pokušavamo da izostanke svedemo na odgovarajuću meru. Broj izostanaka je mnogo manji u drugom polugodištu, jer se trude da pred kraj godine budu redovniji u nastavi i poprave ocene“, pojašnjava Stanojević.

Direktorka te škole Marija Vučinić kaže da je interesantno da su deca na praksi redovnija nego na nastavi u školi, jer tamo rade ono što je njima zanimljivo.

Izostanci iz škole nisu samo karakteristika srednjih stručnih škola, već i gimnazija. Aleksandar Marković iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da u gimnazijama više izostaju učenici starijih razreda i da je svaki đak u proseku napravio na polugodištu oko 70 izostanaka.

„Mislim da lekari isuviše lako daju lekarska opravdanja. Dovoljno je da đaci kažu da su prehlađeni, da ih nešto boli i odmah dobijaju po par dana. Ranije to nije bilo tako“, pojašnjava Mirkov za Tanjug.

Mirkov kaže da veliki broj izostanaka ukazuje da su đaci možda preopterećeni, da ne mogu da postignu sve. Podseća da učenici druge godine gimnazije imaju 18 predmeta, svaki dan po sedam časova.

„Znate šta je to za dete od 16 godina? Svaki dan po sedam časova, plus učenje kod kuće, plus dodatne aktivnosti. Deca ne mogu da postignu sve, to je sistemski problem“, pojasnio je on.

Direktorka Četrnaeste beogradske gimnazija Marija Miletić kaže da đaci u toj školi, zavisno od odeljenja, imaju 36 do 70 izostanaka u prvom polugodištu. Kako bi se smanjio broj izostanaka škola je već preduzela brojne korake koji daju rezultate.

Primera radi, učenici kojima su roditelji lekari ne mogu doneti opravdanje koje su potpisali njihovi roditelji, ukoliko đak izostaje više dana potvrdu od lekara mora da donese roditelj.

„Roditelj može jednom ili dva puta da donese lažno opravdanje od lekara, ali neće deset puta da crveni, jer se nelagodno oseća“, pojašnjava Miletić.

Đacima koji kalkulišu za ocenu, pa ne dolaze u školu kada je provera znanja, kontrolni se ne ponavlja sa istim zadacima, već budu drugi zadaci.

Poslednje PISA istraživanja pokazalo je da učenici iz Srbije prednjače po broju izostanaka iz škole u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja. Po broju izostanaka i kašnjenju zauzeli smo osmo mesto na rang-listi.

Rezultati PISA studije pokazali su da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanog razloga.

Koordinatorka PISA testiranja u Srbiji Dragica Babić Pavlović kaže da izostanci pokazuju kakav odnos imaju đaci prema školi, a da se to odražava i na postignuća koja ostvaruju.

„Jedna analiza je pokazala da bi redovnost u nastavi naših učenika povećala postignuće učenica za 40 poena na PISA skali. To je cela jedna školska godina“, rekla je Babić za Tanjug.

Navodi da jedan učenik koji zakasni na čas ometa sve ostale pri ulasku, pozdravljanju, smeštanju, te da je to vreme koje se gubi od aktivne nastave.

Nedolaženje u školu, kako kaže, pokazuje da đacima škola i nije mnogo važno, da je ne doživljavaju kao obavezu koja mora da se ispuni, da nisu zainteresovani.

„Izostanci su jedan od elemenata koji nam ukazuje da nešto škripi i da treba nešto ozbiljno menjati u sistemu. Izostajanje i kašnjenje je simptom opšteg odnosa prema školi“, navela je ona.

Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u težu povredu obaveza učenika. Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih časova pojačaju vaspitni rad sa učenicima, uz učešće roditelja.

Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit.

Izostanci iz škole i kašnjenje na časove boljka su obrazovnog sistema u Srbiji. Dok su ranije učenici bežali sa po jednog časa, danas je postao trend da se ne ide u školu, dan ili dva, kada su zakazani pismeni zadaci, provera iz biologije, hemije…