Kako mladi biraju fakultete: Nedostaju kadrovi u svim branšama, čak i advokati teško dolaze do pripravnika

U prethodnoj godini broj oglasa za posao u Srbiji je porastao, a velika je tražnja za radnicima u oblasti trgovine, za IT stručnjacima, elektrotehničarima, građevinskim radnicima i radnicima u ugostiteljstvu. Mladi danas uglavnom biraju fakultete čija diploma može da obezbedi brzo posao i stabilne finansije.

U prethodnih pet godina najveće interesovanje među srednjoškolcima vlada za upis na medicinske i tehničke fakultete, kao i na Fakultet organizacionih nauka i smer psihologije na Filozofskom fakultetu. Razlozi su različiti – nakon završenog Medicinskog fakulteta dosta mladih se odluči na rad u inostranstvu, stručnjaci za informacione tehnologije su u sve traženiji i dobro plaćeni, dok se diploma psihologa može iskoristiti i za rad u sektoru za ljudske resurse dobrih kompanija.

„Postajemo sve deficitarnije tržište rada po pitanju svih profila. Nisu samo IT-jevci u pitanju ili zanati, oni jesu izraženi, ali nedostaju radnici svih mogućih profila. Mi smo prošle godine zabeležili po prvi put da nam nedostaju pripravnici u advokatskim kancelarijama. Sve manji broj ljudi upisuje Pravni fakultet i sve manji broj ljudi završava taj fakultet. Sada imamo situaciju kod advokata da mnogo teže dolaze do pripravnika“, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

Dodaje da se situacija sa deficitom sve više pogoršava, te da fakulteti imaju mogućnost da se razvijaju, ukoliko budu pratili sve nove trendove, potrebe privrede i tržišta rada.

Kako bi se što bolje upoznali sa onim što ih čeka nakon završetka fakulteta i budućom profesijom, iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) savetuju mladima da posete institucije, kao što su centri za profesionalno informisanje i otkrivaju koja radna mesta željno iščekuju buduće diplomce.

„Najveća potražnja je za diplomiranim građevinskim inženjerima, mašinskim inženjerima, doktorima medicine, naravno svima nam je poznato da su u naletu informacione tehnologije, tako da su svi stručnjaci u ovoj oblasti veoma traženi“, kaže Vanja Zlatković iz NSZ.

Tržište diktira izbor zanimanja

Kada je u pitanju ekonomija, upućeni kažu da raste broj maturanata koji se opredeljuje za ove studije. Kao jedan od razloga navode mogućnost dobijanja i međunarodno priznatih diploma.

„U poslednjih pet godina, mi beležimo porast zainteresovanosti, u smislu većeg broja prijavljenih kandidata. Stopa rasta je 30 odsto, u ovom periodu, i to nedvosmisleno pokazuje da postoji interesovanje za upis na Ekonomski fakultete“, kaže Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta. 

Kako tržište diktira koje će profesije biti tražene, došlo je i do promena gde se nekadašnja popularna zanimanja, sada nalaze u nezavidnim položajima po pitanju interesovanja. Neka od njih su istoričari umetnosti, filozofi i defektolozi. Sprovedena istraživanja pokazuju da mladi pri odabiru fakulteta i profesija gledaju da to bude posao za koji se interesuju u svakodnevnom životu, da su dobri uslovi u kojima će raditi i mogućnost da se prethodno stečeno znanje „unovči“ i tako živi u stabilnim uslovima u određenoj sredini.   

Grčić: Fakulteti rade na inovaciji programa

Ana Grčić, student prorektor Univerziteta u Beogradu (UB) kaže da poslednjih nekoliko godina raste interesovanja za IT smerove na tehničkim fakultetima, kao i za Medicinski i Stomatološki fakultet.

Ona je za Euronews Srbija rekla da je opalo interesovanje za određene fakultete kao što je Rudarsko- geološki, zatim Poljoprivredni fakultet.

„Ovi fakulteti su radili na inoviranju programa tokom akreditacije kako bi privukli više zainteresovanih. Mislim da to do mladih još nije doprlo“, navela je ona.

Dodaje da kod mladih u odabiru fakulteta presudnu ulogu igra tržište rada. Kako kaže ima i onih koji se vode svojom željom, ali mnogio se predomisle u nekom trenutku tokom studiranja ili na kraju, te se vode tržištem rada i zaradom.

Na odabir fakulteta utiče i visina školarine. Ove godine 17 fakulteta UB je povećalo školarine, procentualno najviše Mašinski fakultet sa 72.000 dinara na 108. 000 dinara. Međutim, i sa povećanjem od 50 odsto taj fakultet spada u grupu fakulteta sa najmanjim školarinama. Arhitektonski fakultet je među najskupljim sa školarinom od 290.000 dinara.

Grčić kaže da visina školarine utiče na izbor fakulteta jer nisu svi studenti na budžetu. Školarina jeste značajna stavka za one akademce koji dolaze iz unutrašnjosti, jer osim tog troška roditelji moraju da im plaćaju smeštaj, ishranu…

U prethodnoj godini broj oglasa za posao u Srbiji je porastao, a velika je tražnja za radnicima u oblasti trgovine, za IT stručnjacima, elektrotehničarima, građevinskim radnicima i radnicima u ugostiteljstvu. Mladi danas uglavnom biraju fakultete čija diploma može da obezbedi brzo posao i stabilne finansije.