Ko i kako daje informacije o pacijentima u bolnicama – šta kaže zakon, a šta praksa

Pravila za davanje informacija o stanju pacijenata razlikuju se od bolnice do bolnice. Mnogo toga je promenila pandemija, a kakvo-takvo rešenje doneli su i mobilni telefoni koje lakši pacijenti imaju uz sebe. 

Svakog dana između 13 i 14 sati telefon na drugom spratu Klinike za hirurgiju u KBC „Dr Dragiša Mišović“ služi tome da porodice pacijenata koji se tu leče mogu da stupe u kontakt sa ordinirajućim lekarom.

„Na svakom odeljenju postoji ordinirajući lekar u svakoj smeni koji raspolaže informacijama relevantnim za zdravstveno stanje pacijenta i on je taj koji je ovlašćen da takve informacije daje, to ne može ni sestra ni tehničar, ali može lekar“, kaže dr Zoran Vlahović.

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenata može da daje isključivo lekar i samo ako je pacijent sa tim saglasan. Zato prilikom prijema u bolnicu pacijenti ostavljaju podatke za kontaktiranje sa najbližim srodnicima i daju saglasnost da lekar po potrebi može da podeli informaciju o njihovom zdravstvenom stanju.

I u KBC „Zvezdara“ na svakom odeljenju postoji soba u kojoj je telefon i određeno je vreme kada se lekari javljaju najbližim srodnicima pacijenata.

„Ako je pacijent u dobrom stanju, mi uvek pitamo kome smemo da damo informacije. Neko ne želi, mi ne znamo ko je neko tamo sa druge strane telefona. Na svakom odeljenju znamo ko je taj ko bi mogao da se javi za pacijenta i zbog toga je vreme ograničeno uglavnom na sat vremena od 13 do 14, ali za svako odeljenje je posebno“, objašnjava direktorka Klinike za interne bolesti u KBC „Zvezdara“ prof. Teodora Beljić Živković.

Osim na intenzivnoj nezi, gotovo svi pacijenti imaju mobilni telefon pa mogu neometano da komuniciraju sa svojim najbližima.

Zbog pandemije koronavirusa posete nisu dozvoljene, a to je jedan od glavnih razloga što je rodbina pacijenata koji se leče u bolnicama dodatno uznemirena.

Profesorka Beljić Živković ističe da se dešava da za stanje pacijenta zove žena, pa zatim zove ćerka.

„U familiji međusobno ne razgovaraju i onda pitaju za istog pacijenta jedan pa drugi što nije u redu. Ako se nešto sa tim pacijentom pogorša, onda je suprotno, lekar zove rodbinu i zato su nam bitni tačni telefoni. Veoma često ostave kućni telefon, a nikad ih nema kod kuće, i onda mi ne možemo da prenesemo važne informacije“,  dodaje direktorka Klinike za interne bolesti u KBC „Zvezdara“.

Po zakonu, podaci o zdravstvenom stanju, odnosno iz medicinske dokumentacije, su podaci o ličnosti i naročito su osetljivi. Zdravstveni radnici su dužni da ih čuvaju i zato su oprezni kad o tome telefonom razgovaraju sa rodbinom pacijenta.

Uglavnom kažu da je stanje stabilno, nepromenjeno i slično, a detaljnije podatke saopštavaju lično.

Marko Antić, šef Sektora za nadzor nad zaštitom podataka ličnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti navodi da „zdravstvene podatke o pacijentu koji se nalazi u nekoj zdravstvenoj ustanovi medicinski radnici ne smeju da dele sa trećim licima, ukoliko ne postoji pristanak pacijenta koji je na lečenju i o čijim podacima o ličnosti se radi“.

Po Zakonu o pravima pacijenata, čak i maloletnici sa 15 godina imaju pravo na zaštitu podataka iz svoje zdravstvene dokumentacije, a roditelji mogu da imaju uvid u to, samo uz njihovu saglasnost.

Pravila za davanje informacija o stanju pacijenata razlikuju se od bolnice do bolnice. Mnogo toga je promenila pandemija, a kakvo-takvo rešenje doneli su i mobilni telefoni koje lakši pacijenti imaju uz sebe.