Penzija Foto: pixabay
Srbija

Koliki je najveći iznos penzija, a koliki najniži; evo gde je Pančevo

Izvor: 
Euronews Srbija Ned, 05/12/2021 - 09:47











Prosečna penzija u Srbiji u septembru je bila 29.372 dinara, a najveća isplaćena u istom mesecu iznosila je čak pet puta više – 147.408 dinara. Ovaj iznos našao se, međutim, na računima svega 46 korisnika, od ukupno 1.669.723 penzionera.

Najviše njih, čak 64,7 odsto, prima starosnu penziju, a ona u proseku iznosi 31.583 dinara. Porodičnu, u prosečnom iznosu od oko 23.660 dinara prima 20 odsto ili svaki peti penzioner, dok 15,3 odsto čine invalidski penzioneri kojima na račune leže oko 27.452 dinara, pokazuju podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Najbrojniji su penzioneri koji primaju između 15.000 i 20.000 dinara i ima ih 295.701, a čine 17, 7 odsto od ukupnog broja. Više od 100.000 dinara prima samo 7.929 najstarijih građana Srbije, odnosno 0,5 odsto seniora, piše Euronews Srbija.

"Od ukupnog broja penzionera njih 107.159 odnosno tek svaki 15. prima penziju nešto veću od 60.000 dinara, dok čak 95,11 odsto prima penziju manju od prosečne plate za avgust koja je iznosila 64.639 dinara. Najviše penzionera, 396.440, živi u Beogradu i prosečno primaju 38.181 dinara, dok je najveća penzija u beogradskim opštinama na Savskom vencu i iznosi 47.201 dinara", pokazuju podaci PIO fonda.

U svim ostalim gradovima prosečne penzije su daleko niže i osim u Novom Sadu, gde su 35.048, Vrbasu 31.114, u Pančevu 31.932 i 30.280 u Subotici, dok u ostalim opštinama i gradovima uglavnom ne prelaze iznos od 30.000 dinara.

Najniže penzije u Malom Crniću

Najmanja primanja imaju penzioneri koji žive u Malom Crniću gde je prosek na čeku 14.657 dinara. Među najstarijim građanima koji imaju najniže penzije su i stanovnici Žabara kojima na račune leže u proseku 15.017 dinara, Osečine sa 16.174, kao i Bogatića, Vladimiraca i Koceljeve sa prosekom od oko 17.000 dinara.

Predstavnici penzionera su o svom statusu pre nekoliko dana razgovarali sa ministarkom Darijom Kisić Tepavčević, a glavna tema sastanka na kojem su bili predstavnici Saveza penzionera Srbije i Vojvodine i Sindikata "Nezavisnost", bili su načini usklađivanja penzija u budućnosti, ali i mogućnosti da budu obeštećeni za period kada su im primanja bila umanjena.

"Tehnička je stvar na koji će se način poboljšati formula za usklađivanje penzija, ali je važno da se ona promeni, jer je do sada dovela do toga da su penzije u prosečnoj zaradi daleko ispod 50 procenata, a u zakonu se navodi da ne smeju ispod toga", kažu u Savezu penzionera Vojvodine.

Predstavnici penzionera ističu da je neophodno da prosečne penzije od 29.372 dinara budu u visini minimalne potrošačke korpe, koja je u septembru 40.282 dinara ili bar minimalne zarade, koja je u istom mesecu iznosila 32.371 dinara, a koja će od janura biti 35.000 dinara.

Za sada je izvesno da penzionerima na osnovu "švajcarske formule" od januara sleduje povećanje od 5,5 odsto i 20.000 dinara koji su najavljeni kao isplata jednokratne pomoći početkom sledeće godine. Sa najavljenom povišicom, prosečna penzija u Srbiji će preći sumu od 30.000 dinara i biće veća od septembarske za oko 1.615 dinara.

Od januara važe i nova pravila za penzionisanje, pa će žene morati da rade dva meseca duže. U starosnu penziju će odlaziti sa 63 godine i četiri meseca života, dok potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.

Fiskalni savet: Prekomerno povećanje nikom ne odgovara

Fiskalni savet u svojoj oceni Fiskalne strategije za 2022. godinu navodi da su penzije najosetljiviji deo javnih finansija i da bi svaka eventualna promena morala da usledi tek nakon opsežnih i pažljivih analiza.

"Penzijski sistem napokon je doveden u red u 2019. i od 2020. počela je da se primenjuje ekonomski objektivna "švajcarska formula" za njihovo povećanje. Formula je rezultirala povećanjem penzija od 5,4 odsto u 2020. i od 5,9 odsto u ovoj godini. Strategijom je korektno projektovano da će u narednim godinama, nakon završetka krize, povećanje penzija iznositi između 5,5 i 6 odsto godišnje, odnosno da će biti malo niže od prognoziranog rasta nominalnog BDP", navode u Fiskalnom savetu.

Oni napominju da će zbog toga učešće penzija u BDP nakon privremenog povećanja u 2020. i 2021. ponovo početi da se postepeno spušta ka nivou od oko 10 odsto.

"Važno je i što je Vlada potvrdila da u narednom trogodišnjem periodu ne planira promenu sadašnjeg načina indeksacije penzija. Održiv penzijski sistem je jedan od najvažnijih stubova na kojima počivaju javne finansije, a u javnosti su se već mogle čuti najave izmena "švajcarske formule" u cilju većeg povećanja penzija", navode u Fiskalnom savetu.

Oni upozoravaju da štetnost povećanja penzija iznad ekonomski objektivnih parametara najbolje ilustruje primer iz 2008. godine kada, kako ističu, prekomerno povećanje dugoročnu korist nije donelo ni penzionerima, jer su njihove penzije duži niz godina nakon 2008. bile povećavane sporije od troškova života, a od kraja 2014. do novembra 2018. bile su čak i privremeno smanjene.

Ovo nezavisno telo dalo je i prognozu da će broj penzionera u 2022. najverovatnije biti za oko tri odsto manji nego u 2019. i da će za toliko biti smanjeni i državni izdaci za penzije. Prema podacima PIO fonda, od janura do kraja septembra broj penzionera u Srbiji se smanjio za 14. 528.

 








Marketing



Najnovije vesti