Kriza usled Kovida 19 nije štedela skoro nijedan sektor

Više od polovine preduzeća u Srbiji, (54 odsto), koja su učestvovala u anketi Unije poslodavaca Srbije, reklo je da kriza imala veoma negativan uticaj na njihove finansije i poslovanje, a najviše su pogođena mala preduzeća – naročito ona koja imaju do 10 zaposlenih.

Kriza nije poštedela gotovo nijedan privredni sektor, s obzirom da se 30 do 40 osto preduzeća suočava sa pretnjama po likvidnost, pokazalo je istraživanje.

Najmanju otpornost pokazala su preduzeća koja imaju do 10 zaposlenih, posebno u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, transportu, prometu nekretnina i u tekstilnoj industriji.

To je jedan od zaključaka istraživanja koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije (UPS), uz tehničku podršku Međunarodne organizacije rada (MOR) i u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koje je danas predstavljeno na online konferenciji.

Istraživanje je organizovano od 7. do 30. aprila i obuhvatilo je 400 preduzeća, a sprovedeno je kako bi se procenio uticaj pandemije COVID-19 na aktivnosti preduzeća u Srbiji.

Najteži udar pretrpeo je sektor ugostiteljstva, jer je većini preduzeća u ovoj oblasti bilo zabranjeno da rade skoro mesec i po dana što je dovelo do potpunog nestanka potražnje i samim tim ozbiljnih problema sa prilivom, rekli su učenici konferencije.

Zbog toga 17 odsto ovih poslodavaca razmatra da zatvori preduzeće, verovatno zbog nagomilanih dugova i/ili opšteg osećaja da je oporavak turističkog sektora neizvestan, kao i da ce biti poprilično spor.

Prema sprovedenom upitniku, devet odsto preduzeća već je otpustilo određeni broj zaposlenih, a oko 8 odsto planira da to učini u sledećem kvartalu.

Oko 57 odsto planiranih otpuštanja ce ostati u okvirima 10 odsto ukupnog broja zaposlenih kako zahteva kriterijum za državnu pomoć.

Ipak 16 odsto ovih preduzeća će otpustiti skoro trećinu zaposlenih, dok ce nešto više od četvrtine otpustiti od 11 do 30 procenata radnika, pokazalo je istraživanje.

Ipak, velika većina, čak 91 odsto anketiranih nije otpustila nijednog zaposlenog.

Oko 94 odsto anketiranih privrednika reklo je da je imalo ozbiljne teškoće u poslovanju usled krize izazvane pojavom korona virusa kada su u pitanju finansije, a u potpunosti su bez prihoda ostali brojni privrednici u sektorima turizma i ugostiteljstva.

Kako je rečeno na online konferenciji još na početku epidemije uočene su sposobnosti preduzeća da brzo reaguju i prilagode svoj rad u okolnostima vanrednog stanja i njihove mogućnosti da i u takvim prilikama nastave poslovanje.

Više od 80 odsto anketiranih privrednika je izjavilo da su uspeli da funkcionišu tokom krize, bilo da su obavljali poslove iz svojih prostorija, bilo da su radili na daljinu.

Veliki privredni sistemi su se pokazali kao najuspešniji jer je više od 60 odsto kompanija poslovalo gotovo bez ikakvih smetnji, a sa druge strane najveći gubitnici „dolaze“ iz sektora turizma i ugostiteljstva gde je 72 odsto preduzeća bilo zatvoreno tokom vanrednog stanja.

Jedan od ključnih sektora, posebno u izmenjenim, vanrednim okolnostima, sektor prehrambene industrije, uspeo je da tokom krize posluje u punom obimu.

U priličnim neprilikama, zbog prekida lanca snabdevanja i pada potražnje, bila je i tekstilna industrija, rekao je predstavljajući rezultate istraživanja Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije.

On je rekao da su neki sektori, poput građevinarstva tokom krize funkcionisali praktično nesmetano.

Rezultati istraživanja pokazali i da je mnogo izazova bilo u preduzećima koja se bave prometom nekretnina i transportom, ali i u maloprodaji, uslužnim delatnostima koji su u direktnom kontaktu sa klijentima, sportskoj delatnosti i slično, dodao je Medić.

Gotovo sva preduzeća i velika i mala su pokazala visok stepen fleksibilnosti na tržištu rada.

Kada je reč o finansiranju oporavka poslovanja, polovina anketiranih privrednika nema pristup posebnim finansijskim resursima, gde rezultati ponovo ukazuju da su najranjivija preduzeća koja imaju do 10 zaposlenih i to njih 63 odsto koja nemaju kredite, subvencije i slično.

Kao glavne izazove sa kojima se suočavaju usled pandemije izazvane virusom COVID-19 privrednici ističu, na prvom mestu, smanjenu tražnju i pad prometa, zatim izazovi koji se odnose na dobavljače i isporuku robe, potom problem da se obezbedi dovoljan broj zaposlenih, obzirom na izmenjene uslove rada, odsutnosti radi bolesti i slično.

„Anketa je pokazala da su preduzeća u većini pozdravila mere koje je preduzela Vlada Srbije, ali i da imaju određene primedbe. Privrednici smatraju da bi u ovom trenutku trebalo ojačati likvidnost preduzeća, potrebno je odložiti naplatu PDV-a i ukloniti uska grla kao što su prevoz radnika na posao ili procedure sa izvozom i uvozom robe”, rekao je direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković.

Direktor Jute Aleksandar Seničić rekao je da je ceo sektor turističke privrede veoma pogođen ovom krizom i da trećina hotela još nije počela da radi a da poslednjih meseci uopšte nisu imali promet.

Istakao je da je u hotelima praktično više od 50 odsto zaposlenih na prinudnim odmorima i da je i u rent a car kompanijama takođe dosta radnika ostalo bez posla.

Navodi da je ovaj sektor suočen sa problemima likvidnosti i da pomoć kroz kredite Razvojne banke nije dovoljna.

Seničić navodi i da mnoga preduzeća nisu u mogućnosti da ispoštuju uslove a krediti komercijalnih banaka ne mogu da se očekuju jer je ovaj sektor ocenjen kao veoma rizičan.

Ističe da je situacija izuzetno teška i dodao da se za mere podrške vlade prijavilo oko 40 odsto preduzeća u tom sektoru.

Više od polovine preduzeća u Srbiji, (54 odsto), koja su učestvovala u anketi Unije poslodavaca Srbije, reklo je da kriza imala veoma negativan uticaj na njihove finansije i poslovanje, a najviše su pogođena mala preduzeća – naročito ona koja imaju do 10 zaposlenih.