publicdomainpictures.net
Srbija

Kuburović: Ne postoji ustavna preprega za uvođenje doživotne kazne zatvora, javnost podeljena

Izvor: 
021 Čet, 23/11/2017 - 08:06
Ne postoji nijedna ustavna prepreka da se u naše krivično zakonodavstvo uvede kazna doživotnog zatvora, ali postoje dodatna pitanja i nedoumice, poručila je ministarka pravde Nela Kuburović.
 
Ona je upozorila da je prethodno potrebno odgovoriti na jedan broj otvorenih pitanja.
 
Kuburović je, na okruglom stolu na kojem se diskutuje o mogućem uvođenju doživotne kazne zatvora u krivično-pravni sistem Srbije, istakla da je resorno ministarstvo pomno slušalo sve predloge, ali da ne može dati konačni sud, budući da je stručna javnost po tom pitanju prilično podeljena.
 
Ona je navela da je potrebno odgovoriti na pitanje da li je postojeće stanje adekvatno i šta će tačno značiti za naš penološki sistem zamena postojeće kazne zatvora od 30 do 40 godina za doživotni zatvor, kao i to koliko je komplikovano uvođenje doživotnog zatvora sa normativnog stanovišta.
 
Takođe, kako je navela, tu je i pitanje koji svi propisi treba da se promene, koliko brzo je moguće izvesti sve ove sveobuhvatne izmene i koliko dugo je potrebno pripremiti pravosudni sistem i sistem izvršenja krivičnih sankcija za uvođenje ovakve kazne.
 
Prilikom uvođenja kazne doživotnog zatvora, naročito se postavlja pitanje prava na uslovni otpust, kao primene jednog opšteg instituta krivičnog prava. Ministarka je dodala da ima najrazličitijih predloga koji se odnose na uslovni otpust.
 
"Oni se kreću od toga da ga kod doživotnog zatvora nema, pa do stava da se posle proteka određenog vremenskog perioda provedenog na izdržavanju kazne zatvora, automatski preispituje ispunjenost uslova za otpuštanje osuđenog", rekla je Kuburović.
 
Kod naše najteže kazne zatvora, ukoliko je neko osuđen na 40 godina zatvora, uslovni otpust se može tražiti nakon odsluženih 26,5 godina zatvora, a kod doživotnog zatvora uglavnom je standard da se uslovni otpust može tražiti posle odsluženih 25 godina zatvora, pa se sa tog stanovišta postavlja pitanje koja je kazna teža - doživotni zatvor ili zatvor od 40 godina.
 
Kuburović je navela da je kaznena politika sudova za izvršena teška krivična dela stroga i naglasila da se teški zločini kažnjavaju najtežom kaznom iz našeg Krivičnog zakonika – a to je kazna od 30 do 40 godina zatvora.
 
Prema njenim rečima, u Srbiji je moguće da predlog za donošenje nekog zakonskog propisa podnese narodni poslanik.
 
Ona je rekla da je Fondacija "Tijana Jurić" smatrala da kazna zatvora od 30 do 40 godina nije adekvatna kazna za najgore zločince. Smatraju da takve ljude sud može osuditi samo na kaznu apsolutnog lišenja prava na slobodu, na doživotni život iza rešetaka. Za Ministarstvo pravde, kako je navela Kuburović, to je veoma kompleksno pitanje koje zadire u kriminalnu politiku, etiku, poznavanje uporednog prava i sveopštu brigu i za teorijsku ispravnost Krivičnog zakonika.
 
"Doživotni zatvor nije samo zatvor, doživotni zatvor je i poruka zločincima da je jedina adekvatna kazna za najteže zločince život iza rešetaka. Doživotni zatvor predstavlja i jasnu granicu između opšteg maksimuma - 20 godina i poruke najteže kazne. Smrtna kazna svakako nije nešto o čemu se može diskutovati u našem društvu i tu nećemo ulaziti u razloge za i protiv, te ćemo samo reći da je naša zemlja član Saveta Evrope i potpisnik Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, kao i naš Ustav, zabranjuje propisivanje smrtne kazne", rekla je ona.
 
Osnivač Fondacije "Tijana Jurić" Igor Jurić smatra da je ovo pitanje sa velikom odgovornošću i da postoji obaveza prema građanima koji su potpisali inicijativu, kao i prema deci žrtvama koja su nastradala poslednjih godina u našoj zemlji.
 
"Mi, kao roditelji takve i te dece koja su tragično završila svoj život imamo naravno svoje mišljenje o ljudima koji su nam uništili život, ali, kada smo razmatrali ovu inicijativu, nismo želeli da se nosimo tim emocijama, već smo pokušali da razmišljamo racionalno", rekao je Jurić.


Marketing

Najnovije vesti