Srbija

Mariela Cvetić: U Austriji se glasno čuje mahom samo naš jezik

Izvor: 
KomunikArt Uto, 12/10/2021 - 09:40














Mariela Cvetić, umetnica i teoretičarska umetnosti, jedna je od umetnica iz Srbije čiji su radovi predstavljeni na onlajn platformi „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance”, koji je pokrenuo Austrijski kulturni forum. Zamišljena kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan, platforma tematizuje način na koji posmatramo „onog drugog“ i predrasude u kontekstu austrijsko-srpskih odnosa.

Mariela Cvetić je redovni profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je velikog broja samostalnih izložbi, knjiga i učesnica u brojnim grupnim izložbama. Jedna je od autorki izložbe u paviljonu Srbije na 11. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji 2008.. U umetničkom i teorijskom radu bavi se problemima odnosa subjekta i prostora. Njen rad na platformi predstavlja animaciju dela crteža "Kao kuća". Sam crtež je bio predstavljen u galeriji Salona Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, na izložbi Conquistado, a rađen je prema crtežu Richarda Neutre, austrijskog arhitekte koji je za vreme Prvog svetskog rata 1915. godine boravio u Trebinju.

Rad je moguće pogledati na online platformi Na drugi pogled na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/mariela-cvetic/118

Šta vam je bilo interesantno u samoj ideji ovog konkursa i koliko ste se tokom svog rada bavili upravo ovim temama?

Sticajem okolnosti ili igrom slučaja - ako je išta slučajno - ja sam se odnosom Srbije i Austrije (i Austrougarske) bavila u nekoliko radova. Radeći izložbu/instalaciju Knez Mihailova 53, baveći se prostorima zgrade u kojoj je smešten današnji Fakultet likovnih umetnosti, a koju je sagradio advokat Marko Stojanović, značajna istorijska ličnost Srbije, došla sam do podataka o svim njenim stanarima, među kojima je bilo i osoblje Austrijskog konzulata u jednom istorijskom periodu. Dokumentacija sa izložbe i arhivska građa do koje sam došla u istraživanju sada je u istoimenoj umetnikovoj knjizi. Rad koji sam prijavila za konkurs se, međutim, u jednom drugom kontekstu, kroz psihoanalizu, bavi istim problemima, tj. odnosima država/naroda/individua.

Kako je nastao vaš rad s kojim ste se prijavili za konkurs i koja je njegova centralna ideja?

Inicijalni element za izložbu je tepih koji pokriva Frojdov kauč, a koji je zajedno sa kaučem još odavno postao metonimija za psihoanalizu samu — njenu istoriju, praksu, kulturološku funkciju pre svega, ali i kritiku; njegova ikoničnost odavno prevazilazi početnu funkciju. Kao objekat, element enterijera, preuzet iz orijentalne provenijencije, tepih ima nomadski karakter: nastaje i živi u nomadstvu. Nomadizam nije podrazumevan samo kroz fizička kretanja, nego i mentalna (sopstvena analiza).

Izložba problematizuje geografiju (i istoriju) Balkana preko samog Frojda kao netipičnog (dualnog) predstavnika zapadnog pogleda na Balkan i teorije koju on uspostavlja krajem 19. veka i njenih (teorijskih) implikacija tokom 20. veka do danas. Frojd sam, nakon povratka sa Balkana 1898. godine, sebe percipira kao osvajača, a psihoanalizu kao pohod, a ishod svakog osvajačkog pohoda uvek se razume kao trgovina, profit.

Crtež “Kao kuća rađen” je prema crtežu Riharda Nojtre, austrijskog arhitekte koji je za vreme Prvog svetskog rata 1915. godine boravio u Trebinju, i prema dokumentima o Frojdovom putovanju u Trebinje 1898. godine. Frojd je septembra 1898. godine u sklopu putovanja po Jadranskom moru boravio u Dubrovniku odakle je, po nagovoru svog rođaka lekara u vojnom garnizonu u Trebinju, napravio jednodnevni izlet u Trebinje ne bi li video ostatke Begove kuće (i eventualno harema kojim je bio fasciniran) kao i života u njima. Važni Frojdovi tekstovi nastaju nakon ove posete (kojoj on sam ne daje preveliki značaj u svojim pismima i tekstovima), ali je sama poseta fabulizirana i antedatirana.

Jedna od tema konkursa je i perspektiva iz koje posmatramo “onog drugog” – ovde bi se to odnosilo na vaš pogled na državljane Austrije iz pozicije državljanina Srbije. Kako vi posmatrate tog “drugog” i koje relacije uočavate kao tipske – ili kao predrasude – vezane za austrijsko-srpske odnose?

Moj rad se bavio istorijom tih odnosa preko znamenitih predstavnika obeju strana i, pre svega, “zapadnog” pogleda na Balkan. Moje iskustvo u suprotnom smeru, današnje, aktuelno, mahom je posredovano, u vrlo maloj meri direktno; nedovoljno je da bih izvodila validne zaključke, svesna upravo brojnih predrasuda i tipoloških odnosa. Opet, moj dominantni utisak tiče se govora i pisma (a tu je opet istorija - Vuk Karadžić: “..čitaj kako je napisano”): u Austriji se mahom glasno čuje samo naš, srpski jezik (narod se, pretpostavljam, ne snebiva da glasno govori), a sve je napisano na nemačkom.

Na platformi secondglance.rs objavljeno je po 10 radova austrijskih i 10 srpskih umetnika – koji su vama eventualno bili naročito interesantni i zbog čega?

Kad posmatram “odavde” a sa povremenim odlascima “tamo”, rad When I was young and wild (Kad sam bio mlad i lud) autora Igora Ripaka posebno izdvajam: više-manje svi smo prošli kroz isto iskustvo, nekad direktno, nekad prećutno upereno pitanje. Istorija “arsenala” malog dečaka je odgovor.








Marketing



Najnovije vesti