Ministarstvo građevinarstva šest godina nije srušilo nijedan nelegalni objekat

Ministarstvo građevine je 2015. godine napravilo kampanju za suzbijanje nelegalne gradnje, a država potrošila više miliona evra na satelitske snimke koji je trebalo da pokažu šta od objekata treba da se ruši. Prošle godine država je kupila novi set satelitskih snimaka za 2,8 miliona evra novcem iz kredita Svetske banke koji će vraćati građani.

 

U suzbijanju nelegalne gradnje nisu efikasnije ni lokalne samouprave, koje u proseku, prema podacima Macionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), sruše svega tri bespravna objekta godišnje.

 

Pištaljka navodi da se Ministarstvo građevinarstva pravda da im Ministarstvo unutrašnjih poslova ne šalje policijsku pomoć prilikom rušenja, dok se MUP poziva na Zakon o policiji koji zahteva da se sa rušenjem pokuša prvo bez pomoći policije.

 

Ministarstvo građevinarstva, inače, ne ruši bespravne objekte, već za to angažuje privatne firme. Ono je sa firmama tokom 2018. i 2020. godine ugovaralo da će za svako rušenje obezbediti policijsku asistenciju.

 

Međutim, kada Ministarstvo građevinarstva podnese zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova za asistenciju, MUP to odbija uz obrazloženje da ovo ministarstvo nije poslalo neophodan dokaz da je rušenje prvobitno pokušano bez prisustva policije.

 

I tako do rušenja ne dolazi već šest godina, pa je rezultat takve (ne)saradnje državnih organa taj da je poslednje rušenje u nadležnosti Ministarstva građevine bilo u oktobru i novembru 2015. godine, kada je uklonjeno više objekata u nacionalnim parkovima Tara i Kopaonik, specijalnom rezervatu prirode Uvac i u parku prirode Golija.

 

To je ujedno poslednji put kada je MUP obezbedio asistenciju Ministarstvu građevinarstva.

 

Jedan od najpoznatijih nelegalnih objekata koji je u nadležnosti države i koji je trebalo da bude srušen po rešenjima republičkih građevinskih inspektora je onaj na Pančićevom vrhu na Kopaoniku. Iako je ministarstvo imalo potpisan ugovor za rušenje u 2020. godini, dva puta je raspisivalo javnu nabavku za stručni nadzor za taj posao, ali je ona oba puta obustavljena.

 

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, u nadležnosti Ministarstva građevinarstva su svi objekti u granicama nacionalnih  parkova, u zaštićenim područjima, zaštićenoj okolini kulturnih dobara, u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine.

 

Prema podacima iz Registra donetih izvršnih rešenja o rušenju republičkih građevinskih inspektora, kao se navodi, trenutno ima ukupno 197 rešenja za rušenje nelegalnih objekata. U njemu se nalaze i rešenja iz 2018, 2017, 2016, 2015, ali i 2013. godine.

 

Milunka Kijanović, direktorka Noris inženjeringa, jedne od firmi koje po ugovoru sa ministarstvom treba da ruše nelegalne objekte, potvrdila je da po okvirnim sporazumima iz 2019. i 2020. godine koje su zaključili sa Ministarstvom građevinarstva, nije srušen nijedan bespravno izgrađen objekat.

 

Zakon o ozakonjenju objekata, čiji je nacrt pripremalo upravo Ministarstvo građevinarstva, usvojen je pre šest godina.