Najmanje 20.000 građana na „crnoj listi“ banaka, na spisku sedam rizičnih delatnosti

Kako piše „Blic“, pojedine banke napravile su spisak delatnosti čijim radnicima ne odobravaju zajmove.

 

„Banke već neko vreme vrlo oprezno kroje svoje poslovne politike. Krajem maja mnoge su napravile detaljne liste zabrana u pogledu kreditiranja, a koje su stupile na snagu u junu. Krajem juna će raditi novu analizu i ona će biti osnov za kreditnu politiku u julu„, kaže sagovornik Blica.

 

Na crnoj listi je sedam rizičnih delatnosti u kojima radi najmanje 20.000 ljudi. Reč je o sektorima koji su u potpunosti isključeni iz aktivnosti kreditiranja stanovništva.

 

Na prvom mestu su hoteli, a na drugom turističke agencije. Slede autoindustrija i dobavljači, zatim sektor prodaje automobila i firme koje se bave rentakarom. Poslednja dva rizična sektora, za čije radnike nema kredita, su međunarodni putnički saobraćaj i preduzeća koja se bave isključivo uvozom i izvozom.

 

Pored delatnosti na „crnoj listi“ je i segment rizičnih klijenata koji rade u ostalim sektorima, a čiju problematičnost bankari sagledavaju iz tri ugla: veličine kompanije u kojoj rade, dužine zaposlenja i istorije u banci.

 

„S tim u vezi najrizičniji su oni koji rade kod preduzetnika, u mikro ili u malom preduzeću, koji imaju zaposlenje kraće od godinu dana i oni koji nisu stari klijenti u banci u smislu da imaju otvoren račun kraće od 12 meseci„, kaže izvor lista.

 

Kako dodaje, klijenti koji imaju ova sva tri kriterijuma, automatski se odbijaju za kredit, dok oni koji imaju po jedan ili dva, banke dodatno analiziraju.

 

Ovakva poslovna politika banaka, kako navodi, vrlo je „logična i odgovorna u situaciji kada pojedine privredne grane ne rade mesecima i kada je vrlo neizvesno hoće li biti novog udara korone i dubljih posledica po privredu, a samim tim i po radnike.