Najskuplja nekretnina plaćena 9.115 evra po kvadratu

Najskuplji stan u Srbiji prodat u prva tri meseca ove godine bio je u Beogradu na vodi i koštao je 9.115 evra po kvadratnom metru, pokazao je izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.

 

Prema podacima iz izveštaja RGZ-a o stanju na tržištu nepokretnosti u prvom tromesečju ove godine 331 stan je prodat u Beogradu na vodi u ovom periodu. Minimalna cena u ovom delu grada iznosila je 2.615 evra, a prosečna 3.357 evra za kvadrat.

 

Prosečno se kvadrat u bloku Vest 65 plaćao 3.150 evra, a u Novom Dorćolu 3.130 evra. U K distriktu prosečan prodati kvadrat je koštao 2.820 evra, a u Velportu 2.813 evra.

 

Na nivou celog Beograda prosečna cena novogradnje iznosila je 2.615 evra po kvadratu, dok je cena starogradnje 1.680 evra, a zanimljivo je da je prometovano više stanova u staroj nego u novoj gradnji.

 

U Novom Sadu nova gradnja je koštala u proseku 1.505 evra, jeftinije nego 1.517 evra u staroj gradnji.

 

U Nišu je prosečno kvadrat koštao 1.003 evra po kvadratu u novoj, a 1.020 evra u staroj gradnji.

 

Od velikih gradova najjeftiniji je bio Kragujevac sa 1.065 evra u novoj i 810 evra u staroj gradnji.

 

Od januara do marta 2022. godine kupljeno je, odnosno prodato, 32.607 nekretnina u Srbiji za 1,6 milijardi evra, navedeno je u izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti u prvom tromesečju ove godine.

 

Broj prometovanih nepokretnosti bio je za 6,7 odsto veći nego u istom periodu 2021. godine, a najviše nekretnina prodato je u Beogradu – 7.946, u Novom Sadu je prodato 2.754, Nišu 1.036 i Kragujevcu 648 nekretnina.

 

Za ove nekretnine potrošeno je 1,6 milijardi evra što je rast od čak 22,2 odsto u odnosu na isto tromesečje prethodne godine što svedoči o rastu cena nekretnina.

 

Od ukupnog iznosa više od polovine (807,9 miliona evra) je prometovano u Beogradu.

 

U vrednosti prometa najveći udeo u prva tri meseca imali su stanovi sa 57 odsto (889,5 miliona evra).

 

Na stambene objekte potrošilo se 143 miliona, a na građevinsko zemljište 134 miliona evra, dok je promet na poslovnim prostorima iznosio 81,5 miliona evra, a poljoprivrednom 46,3 miliona evra.

 

Prema načinu plaćanja svega 12 odsto nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je smanjenje za četiri procentna poena u odnosu na isti period prošle godine.

 

Kada se radi o stanovima, učešće kredita je 28 odsto i to je za čak 10 procentnih poena manje nego početkom 2021. godine.

 

Procentualno najviše stanova se na kredit kupilo u Nišu (40 odsto), u Beogradu 31 odsto, a u Kragujevcu svega 25 odsto.