Grafikon

Foto: Pixabay
Srbija

Narodna banka predviđa postepeni pad inflacije od drugog tromesečja

Izvor: 
RTV/Tanjug Sre, 12/01/2022 - 16:48











Narodna banka Srbije procenjuje da će se u prvom tromesečju ove godine inflacija verovatno kretati oko decembarskog nivoa (7,9 odsto međugodišnje), nakon čega će početi postepeno da pada i očekuje da će se u trećem kvartalu vratiti u granice cilja od 3,0 posto plus/minus 1,5 odsto.

Prema današnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u decembru usporila rast na mesečnom nivou na 0,4 posto, dok je u odnosu na decembar 2020. iznosila 7,9 procenata. Prosečna godišnja inflacija u 2021. bila je 4,0 odsto.

Usporavanje ukupne inflacije na mesečnom nivou rezultat je pada cena neprerađene hrane od 1,1 posto, pri čemu su cene svežeg voća opale za 4,8 odsto, svežeg mesa za 0,7 procenata i svežeg povrća za 0,5 posto u odnosu na novembar, navodi se u saopštenju NBS povodom najnovijih statističkih podataka o inflaciji.

Tri četvrtine međugodišnje inflacije od 7,9 posto u decembru je, napominje NBS, i dalje bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, odnosno onim kategorijama na koje monetarna politika ne može direktno da utiče u značajnijoj meri.

Cene neprerađene hrane su u decembru na godišnjem nivou povećane za 20,9 odsto, dok su cene prerađene hrane bile više za 8,0 procenata međugodišnje.

Visok međugodišnji rast cena hrane posledica je delovanja nekoliko faktora - rasta svetskih cena hrane, suše, viših troškova u proizvodnji, kao i izrazito niskih nivoa ovih cena tokom 2020. usled izostanka znatnog dela tražnje, ističu iz centralne banke.

Cene prerađene hrane su nastavile da rastu, ali sporijim tempom u odnosu na prethodne mesece, čemu su doprinele i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Cene energenata su na mesečnom nivou stagnirale u decembru, dok su u odnosu na decembar 2020. bile više za 13,4 procenta. Njihovo kretanje je u najvećoj meri bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu (23,5 posto međugodišnje u decembru).

Iz NBS navode da će smanjivanju inflatornih pritisaka doprineti odluka Vlade Srbije da se preduzećima omogući da do kraja juna 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

Kada je reč o međugodišnjoj baznoj inflaciji (iz koje su isključene cene hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, ona je i u decembru bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 3,5 procenata.

Tokom 2021. godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kretala na nivou od 2,3 posto. Očuvanju bazne inflacije na niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu.

'Krajem godine očekujemo međugodišnju inflaciju oko centralne vrednosti cilja od 3,0 posto, a imajući u vidu visoku bazu iz 2021. godine, postoji mogućnost da se krajem godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0 posto plus/minus1,5 odsto', poručuju iz NBS.

Dodaju da se rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti od ishoda naredne poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne. To podrazumeva blagi rast poljoprivredne proizvodnje u odnosu na 2021. godinu koja je zbog suše bila slabija od proseka, navodi se u saopštenju NBS.

 








Marketing



Najnovije vesti