Star Foto: pixabay
Srbija

Ne štedi se za starost – koji su razlozi za nepoverenje u privatne penzijske fondove

Izvor: 
RTS Čet, 03/02/2022 - 09:19











Privatni penzijski fondovi, koji u Srbiji postoje 15 godina, nisu ispunili očekivanja, ocenjuje Fiskalni savet. Uvedeni su da obezbede dodatni prihod u starosti, ali se na taj vid ulaganja za "lakše sutra" odlučuje malo zaposlenih. Glavna zamerka Fiskalnog saveta je da zbog dominantnog oslanjanja na državne obveznice, privatni fondovi nisu u stanju da štedišama pruže zadovoljavajuće stope prinosa.

Od ukupnog broja zaposlenih, tek svaki 33. redovno štedi u privatnim penzijskim fondovima. Nepoverenje građana i visoke naknade veliki su krivci za malu zainteresovanost.   U prilog štednje u privatnim penzijskim fondovima ide i to što jedini imaju poreske privilegije: za uplate do 6.000 dinara mesečno ne plaća se porez.

To u deceniji i po postojanja, ipak, nije bilo dovoljno za prodobijanje korisnika. 

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta kaže da se polise životnog osiguranja, koje imaju istu svrhu, ali ne uživaju te olakšice, tri puta više uplaćuju.

"Da ne pričamo o daleko zastupljenijoj štednji u bankama, pa čak i inesticioni fondovi koji funkcionišu na sličnom principu, ali nemaju te poreske olakšice. Oni sada imaju veću imovinu od privatnih penzionih fondova, što jasno pokazuje da sistem nije ispunio očekivanja koja smo imali pre 15 godina", kaže Nikola Altiparmakov.

Da li je napravljena šteta

Neispunjena očekivanja, na sreću, nisu napravila štetu. Fiskalni savet navodi da privatni penzijski fondovi nisu urušili fiskalnu stabilnost, javne finansije, što se desilo u susednim zemljama, gde je štednja u tim fondovima bila obavezna.

Šta o svemu navedenom misle, u dobrovoljnim penzijskim fondovima nisu želeli da govore. Ni njihova Grupacija u PKS, analizu Fiskalnog saveta neće da komentariše, ali hoće da učestvuje u javnoj raspravi. 

"Imajući u vidu značaj teme, o kojoj se, nažalost nije dovoljno raspravljalo prethodnih godina, mi ćemo u narednom periodu objaviti analizu do sada urađenog i trenutnog stanja, sa preporukama za unapređenje postojećeg sistema, a na osnovu višegodišnjeg iskustva naših članica u upravljanju dobrovoljnim penzijskim fondovima", navode u PKS.

Narodna banka Srbije (NBS) zadužena za nadzor privatnih penzijskih fondova daje im prelaznu ocenu. Kažu da je njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu Srbije dostiglo 0,9 procenta. 

"S obzirom na to da je okvirno tek svako deseto zaposleno lice član nekog dobrovoljnog penzijskog fonda, jasno je da postoji prostor za povećanje pokrivenosti stanovništva ovim vidom štednje za starost, pre svega podizanjem svesti o značaju doborovoljnih penzijskih fondova za ostvarivanje dodatnih prihoda u starosti", navode u NBS.

Nikola Altiparmakov ističe da je manje mladih koji rade, a više starijih koji primaju penzije. "To znači da su i privatne i državne penzije sve skromnije. Poruka je da ljudi treba dodatno da štede", kaže Altiparmakov.

Ali ne, kaže, uvođenje obaveznog privatnog penzionog osiguranja kakvo postoji na primer u Hrvatskoj. Uvodili su ga i Mađari i Poljaci, pa odustali. 

Razlog niskog poverenja štediša u privatne penzione fondove, mogao bi se naći u činjenici da nema garancije da neće izgubiti novac. 








Marketing



Najnovije vesti