Nedeljama unazad padala je kiša – zašto se vreme u Srbiji „zaglavilo“

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da je jun mesec kada uobičajeno imamo velike padavine, ali da zbog klimatskih promena takve situacije postaju sve češće, a padavine sve obilnije.

„Nismo iznenađeni zbog toga zato što znamo da je naša atmosfera dans toplija za jedan stepen, što je jedna od posledica klimatskih promena. U tako toplijoj atmosferi vazduh može da primi sedam odsto više vodene pare, tako da je u startu veća količina goriva iz kojeg se proizvodi kiša“, objašnjava Đurđević. 

Ističe da možemo da očekujemo češće i još intenzivnije padavine.

„To se beleži svuda u svetu. Jednostavno je činjenica koja ne može da se ospori i sa kojom moramo da naučimo da živimo. Znamo da će verovatno u narednih tridesetak godina situacije da se pogorša. Treba da budemo spremni na potencijalno lošije situacije od ove“, upozorava Đurđević.

Kada je u pitanju nešto kratkoročnija prognoza, Đurđević najavljuje da će narednih dana doći do stabilizacije vremenskih prilika.

„Živimo u atmosferi koja je rizičnija po pitanju tih ekstremnih događaja nego što je bila pre 40, 50 godina i po pitanju toplotnih talasa i po pitanju poplava i intenzivnih padavina. Treba da budemo oprezniji i radimo na prilagođavanju“, naglašava Đurđević.

Ističe da ljudi već postaju nervozni zato što se ovakve situacije sve češće dešavaju.

„Skoro svake godine imamo jednu kritičnu situaciju. Nekim ljudima svake druge ili treće godine bude poplavljena njiva ili kuća. Treba da reorganizujemo svoj život i postanemo otporni na te nove skstreme koji pre nisu bili tako česti“, savetuje Đurđević.

Ne vodimo računa o promeni klime

Vladimir Đurđević kaže da je sve ovo predviđeno decenijama unazad i da je preporuka uvek bila da treba da se prilagodimo klimi.

„Ako negde ponovo treba da se napravi bedem, ne treba više da bude bedem veličine i snage kakve je bio pre. Treba da napravimo bedem koji je otporan i na nove kiše. Još uvek nije ušlo u našu praksu da kada nešto radimo vodimo računa o tome da je klima promenjena i da će biti promenjena u budućnosti“, objašnjava Đurđević.

Ističe da je to globalni problem, ali da ima zemalja, pogotovo u Evropskoj uniji, gde obnova više ne znači vraćanje na pređašnje stanje već izgradnju infrastrukture koja odgovara i budućim ekstremima.

Vladimir Đurđević objašnjava i da klimatske promene ne znače samo porast temperature, već i promenu načina na koji vazduh putuje preko planete.

„Menja se na za nas nepovoljan način pošto su ti cirkulacioni sistemi koji nam donose kišno ili lepo vreme uglavnom putovali od zapada prema istoku, a sada se sve češće dešava da se na neki način zaglave, zbog čega se dešava da neke vremenske situacije predugo stoje na jednom mestu“, kaže Đurđević.

Ističe da se i kod nas vreme na neki način „zaglavilo“ pa smo nedeljama unazad imali slične dane i stalnu pretnju od intenzivnih padavina.