Nepotrebno dugo iza rešetaka: Okrivljenima država isplatila 600.000 evra zbog neosnovanog pritvora
Podeli vest:
Trećinu svih ljudi u već prenaseljenim zatvorima čine pritvorenici koji nepotrebno dugo vremena provode iza rešetaka, jedna je od glavnih primedbi izveštaja Stejt departmenta o Srbiji.
U izveštaju se navodi da pritvorenici zbog toga nemaju pravo na brz i fer sudski proces. Ukoliko su presude oslobađajuće, država mora da im plati velike naknadne odštete, a prema podacima Državnog pravobranilaštva, u toku 2020. godine isplaćeno je više od 600 hiljada evra naknade za štetu, što je dvostruko više u odnosu na 2019.
Kada postoji opravdana sumnja da je neko izvršio krivično delo, pritvor je najčešća mera koja se primenjuje u Srbiji, a Sanja Radivojević, pravi savetnik u Beogradskom centru za ljudska prava, smatra da bi sudovi i tužilaštva u tom pogledu mogli da budu fleksibilniji, kao i da su pravosudni organi neefikasni u krivično-pravnim stvarima.
„Imamo situaciju gde su ljudi boravili u pritvoru i duže od dve godine, a na kraju su pravnosnažno oslobođeni krivične odgovornosti. U tom slučaju je naknada štete izuzetno visoka„, kaže Radivojević za Euronews Srbija.
Iako alternativne mere, poput kućnog pritvora postoje, slabije se primenjuju. Članica upravnog odbora Društva sudija Srbije Marina Barbir, navodi da ove mere u praksi nisu dovoljno zaživele jer postoje problemi u njihovoj primeni. Međutim, Barbir navodi slučaj u kome jeste primenila alternativnu meru.
„Dužnost je suda da zameni pritvor onog trenutka kada izgube okolnosti intenziteta koje su opravdavale određivanje pritvora. Tako sam ja okrivljenom dala meru zabrane prilaženja, komuniciranja i sastajanja sa oštećenom, koju je on poštovao u daljem toku postupka, koja je na kraju trajala čak i godinu dana i postupak je okončan pravosnažno oslobađajućom presudom„, naglašava Barbir za Euronews Srbija.
Ukoliko se utvrdi da je osoba neosnovano boravila u pritvoru, država isplaćuje naknadu za štetu. U Beogradskom centru za ljudska prava navode da se naknada utvrđuje na osnovnu trajanja, uslova i tretmana u pritvoru, a novčani iznos štete može iznositi od 1.500 do čak 20.000 dinara po danu. Zato kućni pritvor smatraju primerenijom merom.
Radivojević ističe da je pre nekoliko godina kućni pritvor češće primenjivan nago u 2020. ili 2021. godini, i kaže da je pitanje za ministarstvo pravde, ali i za tužilaštva i sudove, šta ih sprečava da se vrate ondašnjoj praksi i da to češće izriču.
Barbir smatra da bi primena alternativnih mera bila efikasnija ukoliko bi se više resursa uložilo u rad organa koji kontrolišu i sprovode te mere.
„U ovim okolnostima kada nemate dovoljno policajaca da kontroliše meru zabrane prilaženja, oni bi trebalo svaki drugi dan da idu da provere da li je neko na mestu boravišta, da li ne prilazi oštećenom, da li posećuje određeno mesto… Mi nemamo jednostavno toliko ljudi„, kaže Barbir.
Izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava, pokazuje da se broj osoba kojima je određen pritvor u Srbiji od 2016-do 2020. kretao između pet i šest hiljada godišnje. Međutim, preciznog podatka koliko njih je na kraju bilo oslobođeno, nema, jer Komisija Ministarstva pravde o ovim slučajevima ne vodi statistiku, tvrde u ovom centru. Ipak, svaka oslobađajuća presuda, automatski im daje za pravo da traže odštetu od države zbog boravka u pritvoru bez osnova.
Beljanski: Alternativne mere nisu dovoljno česte
Advokat Vladimir Beljanski istakao je za Euronews Srbija da se alternativne mere koje mogu da zamene pritvor ne koriste u Srbiji dovoljno često.
„Najčešće se pritvor zamenjuje u praksi kućnim pritvorom, odnosno zabranom napuštanja stana. Međutim, postoji i čitav niz drugih mera koje se mogu kombinovati, i zajedno određivati umesto pritvora. To je na primer zabrana napuštanja boravišta, zabrana komunikacije sa svedocima, primanje određenih lica u stan, korišćenje interneta ili telefona – postoji niz mera koje bi mogle adekvatno da zamene pritvor„, kaže Beljanski.
On dodaje da se te mere najčešće ne primenjuju jer sudovi prihvataju ono što navodi tužilaštvo, a to je pritvor. Kako ističe, sudu je uvek najlaše da u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku kaže da postoji razlog za pritvor, i da se ne upušta u to kako bi se pritvor mogao adekvatno zameniti nekom alternativnom merom.
„Objašnjenje za to se može tražiti za to da je alternativne mere nešto teže kontrolisati u praksi. kada imate meru zabrane napušanja boravišta, to nije podjednako lako kontrolisati kao u situaciji kada se okrivljeni nalazi u pritvoru. Međutim, trebalo bi uzeti u obzir i da može doći do zloupotreba. Kućni pritvor se uračunava u konačnu kaznu zatvora, i naravno da je svakom okrivljenom neuporedivo bolje da se nalazi u kućnom pritvoru nego u pravom pritvoru za vreme suđenja„, naglašava Beljanski.
Ukazuje na to da sama činjenica da se neko nalazi u pritvoru zahteva hitnost u postupanju, pa bi takvi predmeti, samim tim, morali da traju kraće nego kada se neko brani sa slobode, ali da se zapravo vide suprotne prakse pa suđenja mogu trajati i godinama.
„Okrivljeni provode jako dugačke periode u pritvoru dok traje suđenje. Nekada je to zaista neophodno zbog krivičnog postupka i to je ono čime se, npr, evropski sud bavi kada procenjuje da li je povređen razumni rok suđenja. Međutim, iamte i situacije da neko dugo boravi u pritvoru i bude oslobođen, a onda se događa da mu pripada pravo na naknadu štete„, kaže Beljanski.
Sagovornik Euronews Srbija dodao je i da mu se iznos od 600.000 evra isplaćenih onima koji su neosnovano lišeni slobode ne čini kao velika svota za „zemlju u kojoj se vodi toliki broj krivičnih postupaka“. Dodaje međutim, da je prosek od pet ili šest hiljada dinara po danu nedovoljan.
„Sloboda nema cenu, i ako pokušate nekome tako da nadoknadite vreme koje je neko bio lišen kontakta sa svojom porodicom, onda ovaj iznos o kome smo pričali svakako nije dovoljan za naknadu štete„, zaključuje Beljanski.
Trećinu svih ljudi u već prenaseljenim zatvorima čine pritvorenici koji nepotrebno dugo vremena provode iza rešetaka, jedna je od glavnih primedbi izveštaja Stejt departmenta o Srbiji.
Podeli vest:
