Nisu sporne samo kamere: Novi zakon ugrožava istraživanja medija, policajac može da postane bilo ko

Sagovornici Istinomera ističu da je rok za javnu raspravu kratak, dok je spisak komentara i zamerki na ovaj Nacrt poprilično dugačak.

 

Ipak, Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Istinomer kaže da nakon prvog čitanja postoje i stvari koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova pokušalo da popravi.

 

„Dobro je što su sada jasno odvojili ulogu MUP u odnosu na Direkciju policije, što je jedna od reformi Evropske unije da se depolitizuje rad policije. Međutim to nije dovoljno, jer ministar i dalje ima mogućnost da utiče na operativni rad policije kroz izdavanje obavezujućih instrukcija i vršenja nadzora i kontrole“, kaže Elek.

 

Novim zakonom biće propisano da je službeno lice koje je prijavljeno za krivično delo nasilje u porodici ili drugo krivično delo sa elementima nasilja, dužno da bez odlaganja preda službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude svom rukovodiocu. U aktuelnom zakonu tek nakon pravnosnažne presude kojom je osuđen na kaznu zatvora, prestaje radni odnos.

 

Prema podacima iz pojmovnika „Pripadnici policije kao učinioci partnerskog nasilja“, mnoga istraživanja govore da postoji povezanost između „policijske kulture“ i ponašanja policijskih službenika.

 

„Policijska kultura privlači i ohrabruje one osobine ličnosti, zatim stavove i vrednosti koji su prepoznati kod osoba koji su učinioci partnerskog nasilja“, navodi se u studiji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku „Pripadnici policije kao učinioci partnerskog nasilja“.

 

Ipak, napravljen je korak unazad u upravljanju ljudskim resursima. Elek objašnjava da je Zakonom o policiji iz 2016. godine uveden obavezni konkurs, a sada se uvode čitavi nizovi razloga odsustva konkursa, poput zaposlenja kandidata koji su završili policijsku, vatrogasno – spasilačku i selekcionu obuku. Takođe, i ukoliko se popunjavaju specifična radna mesta, čiji broj određuje ministar na zahtev direktora policije.

 

„Sada izuzetak od konkursa postaje novo pravilo“, dodaje Elek.  

 

Ono što je problematično je i sama upotreba termina policija.

 

„Trenutnim Zakonom je predviđeno da samo službenici ovog Ministarstva i Ministarstva odbrane mogu da se nazovu policijom, ali novim je ministru data moć da neke druge organizacije proglasi policijom. Sada ministar MUP-a može po Zakonu, to je sada teorijska mogućnost, da proglasi na primer neku narodnu patrolu policijom“, navodi naš sagovornik.

 

Najproblematičnije je korišćenje biometrijskog nazdora – detaljnije čitajte OVDE.

 

Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije kaže za Istinomer da, ukoliko se u formi u kojoj postoji usvoji zakon, on će ozbiljno uticati na do sada dostignuti nivo ljudskih prava, a pre svega pravo na slobodu govora i pravo na privatnost.

 

„Ono što mene brine jeste curenje podataka, ne brine mene to što se uvodi biometrijski sistem toliko, koliko ko će to da gleda, ko će imati uvid, ko će to da prati i gde će to da ode. Imamo realnu sliku curenja informacija iz tužilačkih istraga i postupaka koje policija sprovodi, to je bio problem“, navodi Đurić.

 

Kao sporno naš sagovrnik iz NUNS-a kaže da kada policija bez ikakve kontrole može da pristupa u apsolutno sve sisteme nadzora, ona tada ugrožava tajnost novinarskih izvora.

 

„To se dalje kao efekat odvija na autocenzuru samog novinara i praktično onemogućava rad istraživačkih novinara, posebno onih koji rade u oblasti korupcije i organizovanog kriminala“, objašnja.

 

Ove odredbe kose se i sa radom radne grupe za praćenje akcionog plana za sprovođenje medijske strategije, podseća Đurić, jer se trenutnim radom na medijskim zakonima pojačava zaštita novinarskog izvora.

 

Što se tiče zabrane objavljivanja identiteta ovlašćenog službenog lica, Đurić kaže da MUP nije precizirao da li se to odnosi na novinare i kako će da se primenjuje, ali dodaje: „U javnom interesu je da vidiš kako ti radi službeno lice, kako ćeš ti znati da radi loše, ako ja ne smem da pustim to u javnost“.