Novac se zvanično više ne pere u građevini, bitkoin sad glavna briga

Prvi put, posle nekoliko godina, ulaganje novca nepoznatog porekla u nekretnine, nije izdvojeno kao način pranja novca u Srbiji niti kao izazov u borbi protiv pranja novca, u godišnjem izveštaju Uprave za sprečavaje pranja novca.

U najnovijem Godišnjem izveštaju Uprave za 2021, u uobičajenim poglavljima posvećenim tipologijama pranja novca i trendovima, nigde se ne spominju građevinska aktivnost i nelegalna gradnja, za razlogu od izveštaja iz 2016, 2017, 2018, 2019. i 2020. godine, piše Nova ekonomija.

U ovim ranijim izveštajima Uprava je pokazala zabrinutost zbog trenda investiranja novca nepoznatog porekla, kao i od organizovanog kriminala ili pojedinaca kriminalaca, u izgradnju stanova ili promet nekretnina.

U ovogodišnjem izveštaju, kao uobičajene tipologije spominju se zloupotreba platnih platformi sa namerom da se prikrije stvarno porekla novca i povezanost lica koja vrše transfere.

Uprava ocenjuje da se IT usluge vrlo često koriste za prikrivanje nelegalno stečenog novca.

Novac nelegalnog porekla se u značajnim iznosima sa računa pravnog lica u inostranstvu transferišu po osnovu IT usluga u korist pravnih lica u Srbiji. Pravna lica u Srbiji zatim ta sredstva isplaćuje fizičkim licima kao zarade. Lica deo zadržavaju za sebe a veći deo u gotovini vraćaju orgnizatorima čitave ove šeme, objašnjava Uprava.

Na listi tipologija pranja novca je i trgovina automobilima. Polovni automobili i uvoz su i ranijih godina bili označeni.

Kripto na tapetu

Izazov za hipotetičku pretnju od pranja novca u bliskoj budućnosti je trgovina kripto valutama (virtuelnih valuta) koja nije zanemarljiva u Srbiji.

Posećamo, bitkoin je među najpopularnijim kripto valutama jer ima najveći marketkap.

Tehnološki razvoj omogućava kreiranje bezbroj kripto valuta i teško je predvideti šta će se iz toga sve izroditi u smislu njihove namene, korisnosti i opravdanosti postojanja, ocenjuje Uprava.

„Finansijski sektor evidentira saldiranja (obično preko kreditnih kartica) sve većeg učešća brojnih igrača na tom polju. S obzirom na priličnu anonimnost u lancu trgovanja i posedovanja virtuelnih novčanika, ovo je ujedno i primamljiva prilika kriminalnim organizacijama ili kriminalcima da iskoriste ovu poprilično nedefinisanu i neregulisanu novonastalu industriju za svoje kriminalne radnje i pranje novca. Sigurno možemo reći, u skoroj budućnosti će biti dosta izazova i neophodnih radnji oko uspostavljanja dobre preventive i kontrole sektora kripto valuta, a pre svega tu se misli na definisanje i identifikaciju nosioca posla, učesnika u trgovanju, praćenju, kao i kontroli kretanja tokova novca koja podležu konverziji novca u kripto valute i obrnuto“.

Na koje još načine se pere novac pročitajte na sledećem linku.

Prvi put, posle nekoliko godina, ulaganje novca nepoznatog porekla u nekretnine, nije izdvojeno kao način pranja novca u Srbiji niti kao izazov u borbi protiv pranja novca, u godišnjem izveštaju Uprave za sprečavaje pranja novca.