Opasna droga se širi Evropom: Tusi ili „ružičasti kokain“ pominju i u Srbiji, a niko ne zna šta tačno stavljaju u njega

„Ne zna se šta sve ima u tusiju“

Zapravo, kako objašnjava, ova droga je na sebe skrenula pažnju lekarske struke upravo zbog toga što se, kako navodi, pravi u „kućnim laboratorijama“ i zbog toga nema preciznog recepta po kome se proizvodi, što je čini posebno opasnom. Zapravo, objašnajva, šta će tačno „tusi“ da sadrži u sebi, zavisi od onog ko je pravi.

„Nju zovu „ružičasti kokain“, ali ona zapravo nema kokaina u sebi. Pretpostavljam da je u pitanju neki markentiški trik. To je pre svega mešavina MDMA i ketamina, mada neki tvrde da tu ima dosta kofeina i fentamila koji je takođe jedna ozbiljna droga opijatskog karaktera. Neki navode i da ova droga ima mnoge druge suspstance. Vi zapravo suštinski ne znate šta je sve unutra i u kojoj količini i to je glavni problem kada treba da tretirate takvog pacijenta“, objašnajva ona.

Dr Raketić kaže da u svakom slučaju, nezavisno od kompletnog spiska sastojaka, korisnici „tusija“ doživljavaju kombinaciju sedativnog tripa ketamina sa stimulativnog dodatka MDMA, i oni su, prema njenim rečima, osnova za ovu drogu.

„Ono što znamo je da spada u grupu klupskih droga. Zbog toga je „tusi“ sve popularniji kod mladih. Prepoznaje se po tome što je u pitanju prah koji je roze ili ljubičaste boje i ima miris jagode. Takođe, ima stimulativni i halucinogeni efekat. Uglavnom se uzima intranzalno, odnosno ušmrkava se, mada može da se rastvori i da se popije“, dodaje ona.

Dr Raketić kaže da je to droga koja daje osećaj eforije. Suština je, pojašnjava, u tome da izaziva osećaj pomućene svesti, veće fizičke i psihičke energije, ali dodaje, ima i halucogeni efekat. 

Uznemirujuće posledice

Upitana koje konkretne posledice ova dorga može da izazove, kaže, da je karakteristika klupskih droga, pa i „tusija“, taj da pruža osećaj sužene svesti i po tome se ova posebno ne razlikuje. Dr Raketić dodaje da zavisnost od nje nije isljučena, ali može da izazove razne druge posledice.

„Naravno, neko ko konzumira i druge droge može da bude sklon tome da i ovu koristi. Zbog toga, ne možemo samo da gledamo na to da neko koristi isključivo samo ovu drogu. Uglavnom to bude kombnacija raznih koja može da uključi i „tusi“. U svakom slučaju, nezavisno od toga, na nju treba da gledamo kao na drogu koja je klupska, koja ima stimulativni i haluciogeni efekat. Zavisnost može da nastane, ali je glavni problem drugačiji. On se tiče akutnih, nus efekata. To znači da nakon njenog konzumiranja vi možete da završite na psihijatrijskom odeljenju jer ste imali određene halucinacije. Takođe, zbog loše percepcije ralnosti i okruženja, na primer zbog toga što ste nešto loše nešto protumačili, postoji i opasnost od suicida, situacije u kojoj bi osoba mogla da postane žrtva nasilja ili neke druge opasne situacije. Prosto, suština je da nakon njene komzumacije vi  imate poremećeno rasuđivanje realnosti i ne može se predivideti kako ćete da reagujete u tom trenutku. Jednostano, nakon što uzmete „tusi“ izvesno je da vi ne možete da razlikujete bitno od nebitnog, pa zbog toga ne možemo da predvidimo dalji ishod“, objasnila je ona.

Dr Raketić za Euronews Srbija upozorava da je jako važno obratiti pažnju posebno na mlade kada je u pitanju ova droga, jer kako ponavlja, ona je zbog svoje boje i mirisa, upravo među njima i popularna. Kako naglašava, pred nama su praznici, pa samim tim se očekuje i da u narednom periodu bude organizovano što više žurki na kojima može da se očekuje da ova i ili slična droga bude dostupna.

Podaci i brojke koje upozoravaju

Narkotici su generlano sve pristuniji među mladima u Srbiji, naročito među decom školskog uzrasta. Ovaj podatak potvrđuju i rezultati Evropskog istraživačkog projekta o alkoholu i drogama, koje je na svom sajtu objavio Batut, i koje navode da je gotovo 15 odsto dece već u prvom razredu srednje škole probalo neku vrstu droge. Prema podacima Batuta 8,6 odsto učenika stаrоsti 16 gоdinа je probalo neku vrstu droge. 

Još jedno istraživanje koje je radio Kriminalističko-policijski univerzitet pokazuje da ovo pitanje vremenom postaje sve ozbiljnije. Naime, od ispitanih 1.287 učenika, gotovo 18 odsto je reklo da koristi, a 14 odsto distribuira (prodaje) narkotike. Alarmantan je i podatak koji navodi da je proteklih godina, upotreba droge među mladima od 15 do 18 godina porasla je za više od šest odsto.

Takođe, da su na udaru narko dilera upravo učenici kao potencijlani distributeri ali i konzumetni, ranije je za Euronews Sribija potvrdio i Lambe Đorelijevski, inspektor Četvrtog odeljenja beogradske policije, odeljenja za borbu protiv droga koji je u penziji i koji kaže da se u svojoj praksi susretao i sa decom koja imaju ozbiljan problem sa konzumiranjem narkotika.

„Ono što je za nas sve jako poražavajuće je i to da su nama korisnici droga, pogotovo oni koji počinju i koji imaju kasnije problem, upravo deca koja su završni razredi osnovnih škola i srednjoškolci“, rekao je Đorelijevski.

U svakom slučaju, sagovonici Euronews Srbija saglasni su u jednom – droga je mladima dostupna, kako u svetu tako i kod nas i zbog toga je uvek dodatan oprez okoline i roditelja neophodan.

Španija na udaru „tusija“

Nove droge svakako su ispit za državu, lekare i policiju. Dr Raketić kaže za Euronews Srbija da su joj upravo kolege iz Španije potvrdile, iz svog iskustva, koliko je „tusi“ zapravo drugačiji od tipičnih droga i sa svim su se sve suočavale ne terenu.