PCR, serološki i antigenski kovid testovi – koji se kada radi?
Podeli vest:
PCR, antigenski, serološki – to su vrste testova na korona virus koji se rade u Srbiji.
Direktorka laboratorije „Vatreno oko“ Snežana Jovanović pojasnila je za RTS kada treba raditi koji test, koji je najpouzdaniji, ali i zašto dolazi do lažno negativnih rezultata testa.
Ona je navela da u Srbiji postoji nekoliko vrsta testova – PCR testovi, testovi gde se iz brisa iz nosa detektuje određena vrsta antigena, kao i testovi gde se iz krvi detektuju prisutna ili ne antitela koja govore o stepenu ili stanju imunog odgovora domaćina.
Snežana Jovanović ističe da je kapacitet laboratorije „Vatreno oko“ 2.500 PCR testova na dan.
„Mi smo radili prošle nedelje 3.200 uzoraka dnevno u kontinuitetu nekoliko dana zaredom zahvaljujući tome što smo dobili još dve PCR mašine, pa je to išlo malo brže“, rekla je Jovanovićeva.
Ukazala je da osim PCR testova rade i povremeno antigenske, a u drugom delu službe radi se i serološko testiranje.
„Što se tiče antigenskih testova kod nas se radi manji broj, većina njih se radi na terenu, na klinikama“, dodala je.
„Svaki pacijent bi prvo trebalo da se obrati u kovid ambulanti gde će na osnovu kliničkog pregleda, biohemijskih analiza, rendgenskog snimka pluća lekar proceniti da li treba uzeti bris. U ovom slučaju algoritam govori da prvo mora da se uzme bris za antigenski test“, rekla je Jovanovićeva.
Objasnila je da u populaciji kao što je naša, kada je procenat prenosa infekcije 10 i više od 10, preporuka međunarodnih zdravstvenih instituacija je da se koristi antigenski test.
„U kovid ambulanti će uzeti bris nazofaringsa ili bris nosa, za detekciju SARS-CoV-2. Ukoliko je on negativan, a i dalje postoji sumnja da pacijent ima kovid-19, onda se uzima bris koji se šalje na PCR testiranje u laboratorije koje ih rade“, dodala je Jovanovićeva.
Serološki testovi su testovi koji detektuju prisustvo antitela na bilo koji infekciju, pa u ovom slučaju i virus SARS-CoV-2.
„To su testovi koji detektuju naš imunski odgovor. Od šestog, sedmog dana infekcije većina osoba počinje da stvara IGM antitela kao odbrambeni mehanizam na određenu vrstu infekcije. Od 10. do 14. dana počinju da se stvaraju IGG antitela. U tom nekom periodu može da dođe do takozvane serokonverzije, pojave i IGM i IGG antitela“, naglasila je Jovanovićeva.
Istakla je da serološko testiranje nema smisla raditi pri prvim simptomima, jer se kod većine ljudi antitela razvijaju šestog ili sedmog dana od početka simptoma.
„Ali dva dana od kontakta i do pet dana od pojave simptoma ukoliko uradite neki od preporučenih testova, a to je antigenski ili PCR, on će u skoro 90 odsto slučajeva biti pozitivan“, rekla je Jovanovićeva.
Koji je test pouzdaniji?
Na pitanje koji je test pouzdaniji, ističe da svaki ima svoju senzitivnost i specifičnost, ali po algoritmu zlatni standard za dijagnozu je PCR test.
„Postoje ljudi koji su imali sve simptome kovida 19, a PCR je bio negativan. Dakle, dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu laboratorijskih testova, već na osnovu kompletnog pregleda, kliničke slike i drugih analiza. Ja lično znam nekoliko pacijenata koji su imali čak i obostrane pneumonije, a da je tri puta rađen PCR i bio negativan“, rekla je Jovanovićeva.
Ukazala je da su upravo preporuke da se češće testira osoba kod koje se sumnja da ima kovid-19.
„Ukoliko je antigenski test negativan, vi ćete onda uraditi PCR test ili ćete ponoviti još jednom antigenski test“, dodala je Jovanovićeva.
Navela je da i studija govori o tome da kod osoba kod kojih su PCR i antigenski testovi u pravom navratu bili negativni, ponovljenim testiranjem sve veći broj osoba ima pozitivan rezultat.
Zašto dolazi do lažno negativnih testova?
Objasnila je i zbog čega najčešće dolazi do lažno negativnih rezultata testova – ako se uzorak ne uzme na vreme, ako je neodgovarajući transport, ukoliko se uzme manja količina uzorka, ukoliko se uzme neodgovarajući uzorak.
„Evo sada čitamo da se veća količina virusa ne nalazu u nazofaringsu nego recimo u stolici i urinu i duže se izlučuje“, istakla je Jovanovićeva i dodala da se takvi testovi ne rade.
Na pitanje koji su besplatni testovi, a koji se plaćaju, Jovanovićeva kaže da kada se ode u kovid ambulantu prvo se uradi antigenski test, pa ako treba i PCR i to se ne plaća.
„Svi oni koji idu u inostranstvo, bez obzira o kojoj se starosnoj grupi radi, plaćaju testiranje sa izuzetkom studenata koji idu u inostranstvo na školovanje uz pokazivanje nekog dokaza da se tamo školuju“, navela je Jovanovićeva.
Odgovarajući na pitanje hoćemo li u budućnosti moći da se testiramo kod kuće, Jovanovićeva kaže da za većinu bolesti postoje ti „point of care testovi“.
„Za sada postoje testovi koji se mnogima čine, upravo antigenski, da svako od nas to može da uradi kod kuće, ali je za sada preporuka iz tog razloga što se ne zna da li se posle uzimanja brisa i stavljanja tog tufera i obrade brisa virus aktivira ili ne i zbog činjenice da postoji mogućnost da se vi koji to uzimate inficirate – iz tih razloga za sada ti testovi ne, ali u budućnosti sigurno da“, zaključila je Jovanovićeva.
PCR, antigenski, serološki – to su vrste testova na korona virus koji se rade u Srbiji.
Podeli vest:
