Poreklo imovine pod lupom u Srbiji od marta 2021. godine

 

Ovo predviđa Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, usvojen 29. februara. Stupio je na snagu 11. marta, a primena počinje godinu dana kanije. Za unakrsnu proveru imovine zadužena je posebna jedinica u Poreskoj upravi, čiji rukovodilac će biti izabran devet meseci po stupanju Zakona na snagu.

 

Po Zakonu, „na udaru“ će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Teret dokazivanja uvećanja imovine je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku, piše Radio slobodna Evropa.

 

 

Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina. Ona predstavlja razliku između prijavljenih prihoda i uvećane imovine čije poreklo lice ne može da dokaže.

 

Ako se u postupku provere imovine ukažu osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju i javno tužilaštvo.

 

Smernice poreznika nisu javne Ko će biti proveravan biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, koje nisu javne, na osnovu analize rizika, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.

 

Radio Slobodna Evropa je od više ministarstava i institucija tražila odgovore na pitanja zašto je pored već postojećeg pravnog i institucionalnog okvira bilo nužno donošenje ovog zakona, na koji način će su njegovom primenom poboljšati unakrsna kontrola imovine u odnosu na to kako je to do sada moglo biti činjeno. Pitanja su se odnosila i na to da li će se sarađivati sa drugim državama u slučaju da neko ima imovinu u inostranstvu ili firme u off-shore zonama, kao i na to koje su kritične grupe građana čija imovina će se proveravati.

 

Od Ministarstva finansija do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli. U samom zakonu se ne pominju off-shore zone, kao ni potencijalna saradnja sa drugim državama.

 

Iz Ministarstva pravde u odgovoru na upite Radija Slobodna Evropa saopšteno je da je Zakon je po svojoj prirodi zakon iz oblasti prevencije korupcije.

 

Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2019. godinu ukazala je da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Komisija je navela i da je neophodna jaka politička volja da bi se efikasno rešilo pitanje korupcije, kao i da Srbija hitno treba da poboljša rezultate u otkrivanju i krivičnom gonjenju korupcije.

 

„Država je ovakvim zakonom dobila delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da se utvrdi da li se obogatio nezakonito„, navode za RSE iz Ministarstva pravde.

 

 

Ističu i da se Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu odnosi jednako na sve građane.

 

U pogledu poboljšanja kontrole u odnosu na dosadašnju praksu, kako su za RSE naveli iz ovog resora, „činjenica je da postojeći Zakon o poreskom postupku sadrži odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali koje nisu nikada zaživele u praksi.

 

Razlog tome je pre svega što te odredbe nisu bile dovoljno precizno definisane, zatim, nije postojala obaveza državnih organa, koji poseduju relevantne informacije za utvrđivanje porekla imovine da ih razmenjuju na efikasan način, i kao takve ostale su ’mrtvo slovo na papiru’, odnosno, neefektivne“.

 

Nova zakonska rešenja, navodi se dalje, „propisuju obaveznu koordinaciju i saradnju među različitim institucijama, koje mogu da imaju relevantne informacije za utvrđivanje stvarne imovine nekog lica“.

 

 

Pravna lica koja ne dostave tražene podatke posebnoj jedinici Poreske uprave, mogu biti sankcionisana novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara.

 

Fizičkim licima, koja ne čuvaju kao profesionalnu tajnu podatke do kojih su došli u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza, preti kazna od 50.000 do 150.000 dinara.

 

Prvostepene postupke vodiće Poreska uprava, a oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu. Kao treći stepen planirana je žalba Upravnom sudu, koji će voditi spor pune jurisdikcije.

 

Sagovornici RSE nisu uvereni da će ovaj zakon u praksi doneti unapređenje u borbi protiv korupcije i da je motiv za donošenje ovog zakona politički.

 

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Madžar za RSE kaže da su političari „svesni da donošenje ovog zakona uvek donosi političke poene u javnosti i da će biti legitimisani, iako pogrešno, kao oni koji se bore protiv korupcije.“

 

I ako ne bude dosledno primenjivan, ovaj zakon će im doneti korist, uveren je Madžar. Ako žele da uvere javnost u iskrenost svojih namera, ističe on, ovaj zakon bi najpre morao da bude primenjen na nosioce javnih funkcija.

 

Madžar takođe upozorava da je ovakav zakon opasno oruđe u rukama političara jer im omogućava da se ustreme na one koji im ne odgovaraju. Dodaje i da je važnije zakonodavstvom sprečiti akumuliranje nelegalnog sticanja imovine, jer kada se ona već stekne naknadne intervencije obično nisu uspešne, jer postoji mnoštvo opcija da se takva imovina skloni i učini nevidljivom.

 

 

Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a, Mreže za istraživanje kriminala i korupcije, za RSE kaže da je ovaj zakon bio potpuno nepotreban jer je Srbija i do sada imala mehanizme i institucije za utvrđivanje porekla imovine.

 

„Novi zakon je politički trik da se Evropskoj uniji pokaže da se Srbija bori protiv korupcije„, ocenjuje Dojčinović i dodaje da se ni ovaj zakon, kao ni ostali, a imamo čitavu džunglu zakona, neće primenjivati“.

 

Ako žele da uvere građane u suprotno, ističe Dojčinović, ovaj zakon im pruža šansu da pokažu da će i političari biti u domašaju tog propisa, kaže Dojčinović i dodaje da sada, recimo, mogu da ispitaju poreklo novca ministra odbrane Aleksandra Vulina za kupovinu stana.