Poreske povlastice – na koga se tačno odnose i šta podrazumevaju

Nove poreske izmene najviše će značiti mladima koji tek završavaju srednje stručne škole i onima koji su stigli do diplome nekog od fakulteta.

 

Poslodavci koji reše da njima ponude prvi posao – izdvajaće do 70 odsto manje poreza i doprinosa tokom tri godine, a ova povlastica važiće i za angažovane na projektima istraživanja i razvoja, navodi Euronews Srbija.

 

Na povlašćen položaj mogu da računaju i biznismeni, koji još nisu proslavili 40. rođendan, jer će, ukoliko zarađuju više od tri prosečne bruto plate mesečno, biti oslobođeni poreza na ekstraprofit. 

 

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS), Nebojša Atanacković, napominje da su poresko rasterećenje za zapošljavanje mladih tražili i sindikati i privrednici.

 

„Poslodavci izbegavaju da zaposle mlade pod istim uslovima kao i ostale radnike, jer im nedostaje iskustvo i moraju da ulože sredstva i vreme u njihovu obuku, a nikada nisu sigurni da će im se to na kraju isplatiti. Zato je ovaj potez motivacija za privrednike i šansa za mlade da lakše dobiju posao„, kaže Atanacković.

 

On objašnjava i da će na ovaj način novozaposleni biti jeftiniji firmi, pa će poslodavac imati veći profit i mogućnost da taj novac uloži u proizvodnju, ali i da mu poveća zaradu.

 

Atanacković napominje i da, po sličnom principu, UPS traži povlastice za novoosnovane firme, da ne plaćaju sve namete dok potpuno ne prorade. 

 

Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, izjavio je da će nove mere doprineti većem zapošljavanju mladih i njihovom ostanku u zemlji i da mnogo znače privrednicima.

 

„Krajnji cilj je da se zaposli što više mladih, kao i da dobiju priliku da uče kroz posao. Kompanijama sve ove mere znače mnogo, da rasterete svoja davanja za zaposlene. Takođe, moći će više da se fokusiraju na proizvodnju i usluge, a mladima da daju šansu i da imaju kvalitetne zaposlene. Država realizuje i projekat Moja prva plata zajedno sa PKS i on će, takođe, biti nastavljen“, rekao je Čadež.

 

 

Savetnica za godišnji porez na dohodak građana, Sanja Parezanović, kaže za Euronews Srbija da na osnovu svog dosadašnjeg iskustva smatra da nema mnogo ljudi na koje će se odnositi mera ukidanja poreza, jer na svakih 20 građana koji prijavljuju ekstra prihode dolazi jedan koji je mlađi od 40 godina.

 

„To su uglavnom ljudi srednje životne dobi koji su na rukovodećim mestima u kompanijama sa stranim kapitalom. Mladima je potrebno vreme i iskustvo da posle školovanja počnu da zarađuju toliko. Među njima nema ni mnogo programera, jer se oni uglavnom registruju i obavljaju delatnost kao paušalci, pa im prihodi ne prelaze sumu koja se oporezuje„, kaže Parezanović.

 

I poreski savetnik Milan Trbojević kaže da će ova mera možda biti značajna za jedan broj ljudi, ali da je pitanje koliko ih ima. Smatra da treba sačekati usvajanje svih odluka da se vidi kako će to biti regulisano u zakonu.

 

Još se ne zna koji će datum biti tačka preseka i da li će svi od generacije 1982. biti oslobođeni ovog nameta.

 

Ovaj porez prošle godine je za 2019. godinu platilo 27.866 građana, koji su ostvarili dohodak veći od 2.729.304 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne bruto godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u toj godini. Podaci za 2020. godinu još nisu obrađeni, jer je rok za prijavu ovih prihoda bio 15. maj, pa je u Poreskoj upravi u toku obrada podataka. 

 

„Od 100 najvećih prijavljenih prihoda za 2019. godinu 68 odsto ih je bilo u Beogradu, a među njima je bilo 85 državljana Srbije, dok su 15 bili stranci. Najčešća prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor i inženjer, dok je 88 odsto prijavljenih muškog pola. Prijavljeni prihodi za prvih 100 podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od oko 61 do oko 749 miliona dinara„, naveli su u Poreskoj upravi.

 

U sumu za porez u bruto iznosu ulaze plata, zarada ostvarena od sporta, autorskih i sličnih honorara. Računaju se i prihodi od iznajmljivanja nekretnina, a kao i naknade za članstvo u nadzornim i upravnim odborima kompanija. Stopa poreza na oporezivi dohodak je 10 odsto, ali do šestostruke prosečne godišnje zarade, što je za 2020. godinu oko 5,97 miliona dinara. Na iznos oporezivog dohotka koji je veći od 5,97 miliona dinara poreska stopa je 15 odsto.

 

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Dejan Šoškić, kaže da ova mera neće imati neke naročite budžetske efekte, jer se odnosi na mali broj građana.

 

„Mislim da je to loš signal i da Srbija treba da ide u pravcu ne dodatnog raslojavanja društva, nego smanjivanja socijalnih razlika, a verujem da je broj onih mladih ljudi koji će od toga imati neposredne koristi mali. S druge strane, postavlja se pitanje da li je uopšte potrebno davati nekakve poreske olakšice onima koji u našim uslovima predstavljaju zapravo vrlo dobro situirane ljude, dakle one koji primaju preko 250.000 dinara mesečno„, rekao je Šoškić za Euronews Srbija.