Poreski stručnjak: Ne može se samo za frilensere izmišljati poseban način oporezivanja
Podeli vest:
Poreska rešenja frilenserima sa zateznim kamatama i obavezama za pet godina unazad već su počela da stižu, a dospele obaveze nisu male. Oko 100.000 frilensera u Srbiji ne zna šta im je činiti.
Centar za istraživanje javnih politika izračunao je da su u proseku mesečni prihodi frilensera oko 80.000 dinara bruto za muškarce i 60.000 dinara za žene. Prema njihovoj proceni, čak i da je najmanji dug za porez u pitanju, po najpovoljnijoj neoporezivoj osnovici od 50 odsto, srpski frilenser duguje ozbiljan iznos, prenosi „Blic“.
U slučaju da su na primer u jednoj godini u proseku prihodovali 80.000 dinara bruto mesečno, bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate u najboljem slučaju oko 270.000 dinara godišnje (2.300 evra). Za pet godina unazad, koliko država sada hoće da im naplati dug, to bi značilo više od 11.000 evra. Neki frilenseri zarađuju mnogo više od proseka, što znači i mnogo veću poresku obavezu.
Frilenseri sada tvrde da ne žele da izbegnu plaćanje poreza, već da su „dovedeni u situaciju u kojoj ni na koji način ne mogu da plate sve poreze i doprinose za prethodnih pet godina“. Kako kažu, postojeći zakon ih obavezuje, ali u isto vreme, ne prepoznaje kao posebnu grupu radnika koja ostvaruje prihode.
„Želimo dogovor sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom, da se dugovanja po ovakvom zakonu ne naplaćuju unazad i da se što pre razgovara i usvoji realno rešenje koje nas neće sprečiti da nastavimo sa radom. Mi želimo da platimo porez, ali realniju stopu i uz pravnu regulaciju našeg radnog i socijalnog statusa. Samo uz takav model će državni budžet prihodovati bez ugrožavanja bilo čije egzistencije“, objašnjava Nikola Ilievski iz Udruženja radnika na internetu koje je nedavno osnovano i čija grupa na Fejsbuku broji više od 5.000 članova.
S druge strane, iz Ministarstva finansija poručuju da su spremni da menjaju zakone i da prilagode regulativu aktuelnom trenutku, ali da će se izmenjeni propisi primenjivati u budućnosti, dok se već dospele poreske obaveze moraju izmiriti. Frilenserima savetuju da, ako se ne snalaze sa obračunom poreza, angažuju poreske savetnike.
Progresivne poreske stope?
Ovih dana su se čuli predlozi da bi za frilensere ubuduće trebalo uvesti progresivne poreske stope i da prihode do određenog iznosa ne bi trebalo oporezivati.
Milica Bisić, poreski stručnjak i profesorka na FEFA fakultetu, kaže da se ne može samo za jednu kategoriju obveznika uvoditi skala, a za drugu ne, prenosi „Politika“. Ona smatra da nije rešenje da se za nekoga ko nije plaćao porez sve vreme, a trebalo je, uvede neko posebno oporezivanje. To su prihodi koji su ostvareni samostalnom delatnošću.
„Ta samostalna delatnost ne mora da bude registrovana i to nije prekršaj što se tiče načina na koji su obavljali delatnost. Ali ne može se samo za tu vrstu samostalne delatnosti izmišljati neki poseban način oporezivanja. Ako se pokušava da se menja poreski sistem onda mora da se vodi računa o tome kako će to uticati i na druge obveznike. Ne može njima sada 200 evra mesečno da se ne oporezuje, a da se zaposlenom u preduzeću oporezuje manji iznos. Neoporezivi iznos zarade u Srbiji je 16.300 dinara. Ne bi to bilo ispravno sa stanovišta pravednosti poreske politike da oni koji jednako zarađuju budu nejednako oporezovani“, smatra Bisić.
To što se Poreska uprava tek probudila ne opravdava obveznike da ne plate porez. Milica Bisić objašnjava da u poreskom sistemu postoji mogućnost da se traži odlaganje plaćanja poreza. Ali ono ne postoji za ovako masovnu situaciju jer podrazumeva da određeni poreski obveznik u nekom trenutku nije mogao da odvoji taj iznos koji treba da plati i da je podneo zahtev za odloženo plaćanje.
„Ono što bi možda moglo da bude rešenje za ovu konkretnu situaciju jeste da se definiše odgovarajući postupak reprograma. Odnosno, za dve godine da se definiše odloženo plaćanje i za te dve godine ide kamata za to odlaganje. Ukoliko se uzme u obzir da pet godina nisu plaćali porez, da bi im se produžio rok moguće je napraviti novi okvir koji bi im olakšao plaćanje. Dakle, moglo bi da se razmotri povoljnije plaćanje nego što predviđa postojeći sistem. Sama situacija ih je podsetila da treba da plaćaju porez, a nije ideja da se oni ekonomski unište“, navodi Bisić.
Dve priče
„Imam 38 godina i po zanimanju sam diplomirani bibliotekar informatičar. Nakon diplomiranja dugo sam tražila posao. Konačno sam počela da radim 2013. u jednom institutu, gde sam bila angažovana dve godine. Radila sam po ugovoru koji je istekao u novembru 2015. Ispratili su me uz čvrsta obećanja da će me angažovati ponovo, što se nije desilo“, počinje svoju priču za „Blic“ jedna od frilenserki.
„Sada držim online časove engleskog jezika, prosečno zarađujem oko 500 dolara mesečno, ali u ovom poslu se nikad ne zna. Ako imam neke hitne obaveze, ako se razbolim, ako mi nestane struja ili internet, nemam nikakvu zaradu. Osim toga, za svako odsustvo smanjuju mi zaradu“, objašnjava uslove rada na internetu i kaže da je za ovaj posao morala da kupi kompjuter sa super performansama, HD kameru, skupe slušalice…
„I to sve puta dva, jer ništa ne sme da zakaže. Plaćam najbrže internet pakete kod dva različita provajdera, a imam i power-bank za laptop u slučaju da nestane struja. Mesečno internet plaćam 6.000 dinara, a svako malo nešto od opreme mora da se zameni i dokupi“, dodaje.
Njena koleginica svoje „tezge“ nalazi na popularnoj digitalnoj platformi Upwork. Kaže da je od 2011. godine, kada je završila fakultet, promenila pet gradova i bezbroj poslova.
„Posle više stotina konkursa za nastavnika na koje sam slala papire širom Srbije, odustala sam od ideje da ću ikada dobiti priliku da radim u prosveti i odlazim trbuhom za kruhom da radim u jednom hotelu kao čistačica za minimalac. U međuvremenu napuštam i doktorske studije zbog nemogućnosti da ih finansiram i pohađam. Zatim sam radila godinu i po honorarno kao dopisnik jednog nacionalnog dnevnika, pa nakon toga kao stručno lice na jednom projektu“, opisuje svoju karijeru.
Kada se ovo njeno putešestvije završilo, kaže da nije imala izbora osim da sama ponovo počne od nule, na Upworku: „Mesecima provodim po čitav dan vežbajući pisanje raznih formi na engleskom, ne znajući da li ću ikada dobiti ikakav angažman. A onda i prva ‘tezga’ – ocenjivanje eseja australijskih srednjoškolaca koje mi je nedeljno donosilo svega tridesetak dolara. Nedugo potom dobila sam i prvi full-time angažman za 400 dolara mesečno i tako od posla do posla i od tezge do tezge. Za 4 godine koliko radim online imala sam svega dve nedelje odmora. Kada bih imala priliku, sutra bih to ostavila i ušla u učionicu, gde je drugačiji način rada, gde postoje vikendi, praznici, odmori i bolovanja.“
Poreska rešenja frilenserima sa zateznim kamatama i obavezama za pet godina unazad već su počela da stižu, a dospele obaveze nisu male. Oko 100.000 frilensera u Srbiji ne zna šta im je činiti.
Podeli vest:
