Privatnici manje grade zbog skupljeg materijala i rasta kamata: Zbog čega je vrednost građevinskih radova u Srbiji opala?

Prema podacima prikupljenim u drugom kvartalu ove godine, vrednost izvedenih građevinskih radova na teritoriji Srbije opala je za 8,8 odsto u stalnim cenama u odnosu na isti period prošle godine, dok je porasla 8,4 odsto u tekućim cenama.

Osnovni razlog za to treba tražiti u smanjenju direktnih stranih i domaćih privatnih investicija kao i rastu kreditnih stopa i cena građevinskog materijala, smatra stručna javnost.

Kako je saopštio Republički zavod za statistiku posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova u stalnim cenama na zgradama opala je 10,2 odsto, a na ostalim građevinama osam odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže za Danas, da pod uslovom da su podaci do kojih je došao Republički zavod za statistiku pravilno obrađeni i da je ta institucija imala uvid u sve parametre, razlog za pad vrednosti građevinskih radova u Srbiji treba tražiti u padu investicija, kako privatnih domaćih tako i stranih, u tom sektoru.

– Kada je reč o državnim investicijama u sektor građevinarstva one se povećavaju i veoma su intenzivne. Shodno tome u tom segmentu se ne može tražiti razlog za pad vrednosti građevinskih radova u Srbiji. Sa druge strane, kada je reč o direktnim stranim investicijama podaci pokazuju da su one u prvih pet meseci ove godine opale za oko 20 odsto. Otprilike polovinu svih stranih investicija kod nas čine one u građevinskom sektoru pa se zbog toga uzrok pada vrednosti radova može tražiti baš u tom segmentu. Drugi je onaj vezan za domaće privatne investicije u građevinu. Očito je da je došlo do njihovog smanjenja koje je takođe uticalo na pad o kome govorimo – objašnjava  sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, razlozi za manje interesovanje za ulaganje stranih i domaćih privatnih investitora u građevinski sektor su vezani za opšte ekonomsko stanje u zemlji, povećanje kamata bankarskih kredita kao i povećanje cena građevinskog materijala. Sve to može da demotiviše investicije u građevinski sektor sem u onom delu u kome ih sprovodi država, smatra Arsić.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Danas da je osnovni razlog za pad aktivnosti u građevinskom sektoru znatno veći rizik poslovanja usled aktuelne ekonomske krize.

– Cene građevinskog materijala su se povećale za 20 do 50 odsto. U međuvremenu su poskupeli krediti. Cene u stanogradnji su i onako već “napumpane” pa je i to otežavajući faktor. Jednostavno, privatni investitori ne žele da rizikuju i ulažu u novu izgradnju plašeći se da neće moći da prodaju prostor koji izgrade. Sa druge strane, kupci su suočeni sa visokom cenama stanova ali takođe i nameštaja. Potrebno je izdvojiti veliki novac dakle ne samo za kupovinu već i za opremanje stana. Sve su to faktori koji su u ovom kriznom periodu doveli do manjeg interesovanja za kupovinu a samim tim i za manje aktivnosti građevinske industrije u zemlji – navodi sagovornik Danasa.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković kaže za Danas da bi kako bi se na adekvatan način sagledali podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku trebalo imati uvid i u još neke relevantne podatke.

– Postavlja se pitanje šta je dovelo do pada vrednosti građevinskih radova. Sa jedne strane, znamo da država dosta ulaže u infrastrukturne i druge građevinske projekte pa to sigurno nije razlog za pad. Trebalo bi sagledati da li je do toga došlo zbog pada vrednosti stanova koji se grade ili možda pada cene rada. Bilo bi poželjno imati i te parametre. Ono što se svakako nameće kao verovatan razlog koji je izazvao pad je činjenica da su krediti ranije bili povoljniji a sada su kamatne stope znatno veće što dovodi do toga da se manji broj građana odlučuje za kupovinu stambenog prostora – zaključuje on.

Prema podacima prikupljenim u drugom kvartalu ove godine, vrednost izvedenih građevinskih radova na teritoriji Srbije opala je za 8,8 odsto u stalnim cenama u odnosu na isti period prošle godine, dok je porasla 8,4 odsto u tekućim cenama.