Sa uličnih tezgi na internet, procvetao virtuelni šverc

Švercovana roba nanosi štetu nacionalnoj ekonomiji. U to veruje čak 80 odsto ispitanika, pokazuje istraživanje londonskog „Ekonomista“ koje je ove nedelje predstavljeno na Samitu o nelegalnoj trgovini u Varšavi. Međutim, samo 30 odsto ispitanika veruje da švercovana roba nanosi štetu i njihovom domaćinstvu. To istraživanje je pokazalo da nelegalno trgovanje robom povećava korupciju i sitni kriminal za trećinu. A korupcija dalje utiče na povećanje nejednakosti i siromaštva i nanosi štetu svakome od nas.

Nekada se švercovalo na ulici. Danas se nelegalna trgovina uglavnom preselila na internet. Posle pandemije 2020. procvetao je virtuelni šverc. Kako pokazuje istraživanje londonskog Ekonomista, čak 60 odsto nelegalne robe pazari se na internetu, a svega 35 odsto na ulici.

„Ono što možemo da kažemo je da je pandemija sa značajnim prelaskom na internet svih potrošača, u Srbiji je preko 300 odsto povećanje u elektronskoj trgovini i to je sigurno doprinelo povećanju nelegalne trgovine“, kaže Amalija Pavić iz Američke privredne komore.

Na samitu o nelegalnoj trgovini koji je ove nedelje održan u Varšavi, Srbija je istaknuta kao pozitivan primer u borbi protiv virtuelnog šverca.

Pre pandemije 2019. godine zbog nelegalnog virtuelnog trgovanja bila su pokrenuta samo tri krivična postupka. Ove godine ih je 59. U Srbiji se do skoro nelegalno trgovalo i duvanom.

„Do sada je u Srbiji nelegalno tržište duvana smanjeno za čak 90 odsto. Što znači da je proizvodnja duvana u Srbiji postala legalan biznis“, poručio je Aleksandar Krivošejev, direktor za korporarivne poslove JTIO.

Za državni budžet u poslednjih pet godina to je značilo veće prihode. Ili konkretno, plus od 453 miliona evra.

„Tržišna inspekcija ima nadležnost da nadgleda sve vrste nelegalne trgovine određene vrste robe. Oni to rade preko kompjuterskih softvera gde mogu da na osnovu ključnih reči dođu do sumnjivih oglasa i počnu istragu“, objašnjava Pavićeva.

Godišnje se na svetu ukupno nelegalno obrne 4.000 milijardi dolara. To čini čak tri odsto ukupnog svetskog BDP-a. Međutim, kako je krenuo rat u Ukrajini, skače i nelegalna trgovina u zemljama Evropske unije.

„Rat je uticao na ilegalnu tregovinu. Siva ekonomija i organizovani kriminal ne spavaju tokom rata, već koriste situaciju u centralnoj i istočnoj Evropi kako bi povećali svoje prihode“, navodi Pitr Arak iz Poljskog ekonomskog instituta.

I posle osam paketa sankcija ruska roba stiže u EU legalno i nelegalno.

Evropska unija na primer povećala je uvoz iz Rusije i Turske. A ruski izvoz u ove dve zemlje je procvetao – sa Indijom čak 400 odsto, sa Turskom više od 200 odsto.

Švercovana roba nanosi štetu nacionalnoj ekonomiji. U to veruje čak 80 odsto ispitanika, pokazuje istraživanje londonskog „Ekonomista“ koje je ove nedelje predstavljeno na Samitu o nelegalnoj trgovini u Varšavi. Međutim, samo 30 odsto ispitanika veruje da švercovana roba nanosi štetu i njihovom domaćinstvu. To istraživanje je pokazalo da nelegalno trgovanje robom povećava korupciju i sitni kriminal za trećinu. A korupcija dalje utiče na povećanje nejednakosti i siromaštva i nanosi štetu svakome od nas.