Skupo, skuplje, ode hiljadarka – šta sve može da se kupi za jednu „crvenu“

Nije potrebno da nam ekonomisti analiziraju to da su cene prilično skočile. Činjenica da je to posledica niza nesrećnih međunarodnih faktora, od pandemije do rata u Ukrajini, nije dovoljno utešna kada odemo u radnju i vidimo šta možemo da kupimo za jednu „crvenu“.

Dve kesice u rukama i za skoro 1.500 dinara prazniji novčanik. „Kilo mesa za 1.100 i paradajz 320 i to je to“, priča jedan sugrađanin.

Za hiljadu dinara možete da kupite dva kilograma jagoda, a isto toliko ćete potrošiti ukoliko u torbu spakujete kilogram graška, isto toliko paradajza i kesicu očišćenih krompirića.

„Možete da kupite ašov, lopatu i motiku i onda odete na njivu i bude besplatno“, ističe jedan od prodavaca.

I bez kalkulacija, skoro sve je poskupelo 20 do 30 odsto, kažu građani, ali za 1.000 dinara još može da se napravi dnevni meni, doduše za jednu osobu.

„Pastrmka je 350-400 dinara kilogram, jedna pastrmka je 200-300 grama to vam je 100 dinara, salatica je 50 dinara, sremuš je 50 dinara, sve su to stvari koje su sad prolećne, jagode su 400 dinara, 300 grama jagoda 120 dinara, ako tako spakujete veoma lepo ćete da se snabdete“, kaže prodavac.

Šta je najviše poskupelo

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od marta 2021. do marta ove godine najviše su poskupli brašno, juneće meso, ulje, krompir, šećer, kafa, luk, testenina…

„Ono što pogađa ogroman broj građana, naročito one sa slabijim primanjima, to je porast cene hrane, pojedinih komponenti koje su zaista na rekordno visokom nivou, doduše na rekordno visokom nivou su cene hrane, posebno nekih proizvoda gde je došlo do porasta cena i preko 30 odsto na godišnjem nivou“, navodi profesor Hasan Hanić sa Beogradske bankarske akademije.

Prosečna neto zaradu u Srbiji u februaru 2021. godine, iznosila je 62.280 dinara, a ove godine u istom mesecu 70.605 dinara.

„Porast plata onih sa manjim zaradama je nedovoljan da bi se kompezovao porast cena, opšti porast cena, posebno cena proizvoda neophodnih za život, to su proizvodi koji služe za ishranu i upravo je udeo izdataka za hranu onih sa manjim primanjima mnogo veći nego onih sa većim primanjima“, dodaje Hanić.

Ne zna se dokle će cene rasti. Ekonomisti očekuju, prema nekim indikatorima na svetskim berzama, da će doći do pada cena nafte i energenata, a to uvek utiče i na sve ostalo.

U moru proizvoda koji su poskupeli, pronašli smo i dva jeftinija u odnosu na prošlu godinu – limun i jabuke.

Nije potrebno da nam ekonomisti analiziraju to da su cene prilično skočile. Činjenica da je to posledica niza nesrećnih međunarodnih faktora, od pandemije do rata u Ukrajini, nije dovoljno utešna kada odemo u radnju i vidimo šta možemo da kupimo za jednu „crvenu“.