Šta su frilenseri u BiH uradili kada im je Poreska uprava poslala preteće saopštenje?

Kako piše Startit.rs, sličnu sudbinu srpskih frilensera doživele su i njihove kolege u Bosni i Hrcegovini u aprilu 2018. godine, kada ih je tamošnja poreska uprava pozvala da plate porez na prihode za prethodni period i počela da im šalje rešenja. 

 

Kako kaže predsednica Udruženja „Freelance“ u BiH Elena Babić, dobro je kada udruženje postoji, jer onda frilenseri mogu da pregovaraju sa svim donosiocima odluka. Ipak, ukazuje da je slaba politička volja i da postoje velike podele. 

 

Ona se frilensingom bavi već 11 godina kao grafička dizajnerka, tako da sada već ima svoje stalne klijente i nema potrebe da ih traži preko platformi, kao većina njenih kolega. Međutim, te 2018. su se svi našli u istom problemu. Poreske vlasti su se tek tada setile da primene Zakon o porezu na dohodak, donet 2009. Problem je bio taj što sem zakona nije donet nijedan drugi akt.

 

„Nisu napravili pravilnik o primeni, niti je postojao formular za fizičko lice. Oni koji su odlazili da plate porez su u nekim filijalama bili vraćani kućama, jer nisu znali kako da im naplate porez, a negde su za to koristili obrazac koji nije odgovarajući. Devet godina kasnije su pustili javni poziv i počeli da šalju rešenja za naplatu poreskog duga“, navodi ona.

 

Ni u BiH, kao ni u Srbiji, pre ovog saopštenja nije postojalo nikakvo udruženje koje bi zagovaralo prava frilensera. Upoznalli su se na Fejsbuk grupi, a onda su im rekli da je potrebno udruženje, jer je to jedini način da se bore i pregovaraju sa vlastima. U septembru je ono i registrovano.

 

„Nažalost, kroz udruženje nismo uspeli da rešimo taj problem naplate poreskog duga. Pokušavali smo da osporimo, kako nije naša krivica, jer nije postojao adekvatan način da mi uopšte platimo porez, čak i da smo hteli. U svakoj filijali je bila drugačija priča. Negde si mogao da se potpišeš na toalet papiru samo je bilo bitno da daš pare, a negde su ljude vraćali kućama i govorili ih kako ih nema u zakonu. Napisali smo i Nacrt zakona o oprostu duga, koji je prošao Predstavnički dom, ali nikada nije došao na nivo Doma naroda u kojem bi bio donet“, dodaje Babić.

 

Podneli su žalbu i Ustavnom sudu, ali sud je ustanovio kako se ne može baviti tim slučajem, s obzirom na to da je saopštenje Poreske uprave čisto informativnog karaktera, a ne pravni akt. Uz pomoć advokata su u pojedinačnim slučajevima pisali žalbe i dešavalo se da poreska oprosti dug. Plan je bio jasan, čim od poreske stigne rešenje, ponuđen pravni lek se koristi u što kraćem roku.

 

„Sve mogućnosti žalbe treba iskoristiti. Velike ribe su pale, a ovi mali su uspeli da im se oprosti ili da im se umanji dug. Porez su preračunavali za tri godine, pa ko je imao dug manji od 4.000 evra, to su opraštali, a gonili su one sa većim dugom, jer su bili stava da ti imaju novca i da ih treba odrati“, kaže Babić za Startit.rs.

 

Prvih godinu dana se udruženje bavilo samo tim naplatama. Kucali su na sva vrata, ali uspesi su bili sporadični i od slučaja do slučaja. Zato su odlučili da se usmere na rešavanje pitanja statusa i izmeni Zakona o radu, doprinosima za penziono i zdravstveno osiguranje, porezu na dohodak.

 

Pokrenuli su inicijativu za uvođenje samozaposlenika, kako bi ušli u sistem pod tim statusom. Zagovaraju stimulativniju poresku stopu, uvođenje neoporezovanog dela, kao i to da doprinosi budu na dobrovoljnoj bazi.

 

Situacija je sada takva da oni za svaku svoju uplatu imaju rok od 24 sata da uplate 10 odsto poreza na prihod i četiri odsto za zdravstveno osiguranje, iako nemaju pristup zdravstvenom sistemu. Nakon toga imaju pet dana da odu do filijale Poreske uprave i predaju uplatnicu i popunjeni formular.

 

Babić kaže da sama stopa nije visoka, posebno ako se pogledaju zemlje u regionu, međutim trenutno se raspravlja o zakonima koji bi te namete mogli znatno da povećaju. Za PIO doprinose koji su do sada bili doprinosi, traži se uplata obaveznih 18 odsto, zdravstveno se diže na 13,5 procenata, a porez bi bio progresivan, pa bi za prihode manje od 400 evra bio 10, a za one iznad 20 odsto.

 

Zato je udruženje podnelo amandmane, ali i dalo konkretne predloge da se čitav proces digitalizuje, jer sada gube vreme na čekanju u redovima u banci i poreskoj upravi, jer im je rok da plate porez 24 sata od uplate.

 

Ono što ih posebno iritira jeste što im se u predloženim izmenama zakona nameću samo obaveze, ali im se za to ne daju prava. Nameće im se da plaćaju penziono i zdravstveno, iako ne mogu da se koriste njihovim uslugama. Ono što im takođe stvara probleme, jeste podeljenost države na entitete, pa udruženje koje radi na državnom nivou o istoj stvari mora više puta da pregovara s različitim institucijama i ljudima.