Svaka peta mama boluje od postporođajne depresije, šta treba da uradite da im pomognete

Postporođajna depresija može se desiti svima, bez obzira na godine, obrazovanje, status, na to da li je majci prvo ili treće dete. Imale su je i teniserka Serena Vilijams, pevačica Adel i još milioni žena širom sveta. U Srbiji, procenjuje se, ima je svaka peta majka. Kako je prepoznati i kako možemo da pomognemo?

Aleksandra Jedvaj je master psihologije, psihoterapeut i mama koja je iskusila simptome postporođajne depresije: tugu, preteranu zabrinutost za dete.
Kaže da su, pored emocionalnih faktora, na to uticali i porodična anamneza i preseljenje. Zahvaljujući svojoj struci, prepoznala je simptome, ali i potražila pomoć psihoterapeuta. 

Ako sumnjate na depresiju, pozovite jedan od ovih brojeva telefona

Mame pomoć mogu da zatraže u klinici „Dr Laza Lazarević“ i pozivom na broj 0800 309 309. Stručnjaci iz klinike će je uputiti dalje.

Pomoć mogu dobiti i od Halo bebe, čija je telefonska linija otvorena 24 sata: 011 7158 444.

SOS telefon Centra za mame je: 060 339 3390.

Objašnjava da je postporođajna depresija kombinacija različitih fizioloških i emocionalnih promena kroz koje majka prolazi u trudnoći, tokom porođaja i u periodu nakon porođaja.

Faktori i rizici koji je pospešuju su različiti, a najčešći su porodična anamneza – ako smo tokom trudnoće imali depresiju ili anksioznost ili neko u užoj porodici, kao i to da li je trudnoća željena. Tu je i faktor velike promene – preseljenje, gubitak bliske osobe ili posla. Uticaj može da ima i sam tok porođaja: kako je prošao, kako smo ga mi doživeli i da li on za nas predstavlja traumu.

Koja je razlika između bebi-bluza i depresije 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bebi-bluz, postporođajnu tugu, iskusi 80-90 odsto porodilja, ali depresiju znatno manje njih: 10 do 20 odsto.

Aleksandra Jedvaj objašnjava da bebi-bluz odlikuju tuga, strah, zabrinutost i velike emocionalne promene, kao što je izraziti plač bez razloga.

„Ako simptomi traju duže od dve nedelje, moguće je da je depresija“, navodi psiholog.

Dug je spisak simptoma. Blaži su prejedanje ili nedostatak apetita, pojačana tuga, pojačan umor, promene raspoloženja, preterana pospanost ili nesanica. Međutim, mogu se pojaviti i teški simptomi: osećaj da ne možemo da brinemo ni o sebi ni o bebi i negativna razmišljanja o samoubistvu ili povređivanju detata.

Pritisak zbog očekivanja okoline 

Žene posle porođaja uglavnom pokazuju sreću, a kriju tugu zbog sopstvenih očekivanja, ali i očekivanja okoline.

„Živimo u takvoj sredini da se od mame očekuje da kada rodi bebu doživljava samo prijatna osećanja, to je socijalno prihvatljivo. Međutim, promena koju porođaj unosi u naš život, nosi sa sobom lepezu raznih emocija“, navodi Aleksandra Jedvaj.

Međutim, zbog osude okoline, mame osuđuju same sebe: zadržavaju u sebi emocije i to se ispoljava unutar njih samih.

Traženje pomoći je, kaže, znak snage, a ne slabosti: „Kada mama brine o sebi, brine i o detetu.“

Ako mama sumnja na depresiju, treba da se obrati izabranom lekaru, koji će je uputiti psihologu ili psihoterapeutu. Može, naravno, i direktno da se obrati psihologu. Nekada je razgovor dovoljan da pomogne, a ponekad je potrebno uključiti i terapiju antidepresivima.

Kako da pomognemo mami 

Briga o sebi je ključna stvar, kaže psiholog Aleksandra Jedvaj i ističe da treba preispitati očekivanja od uloge mame, da ne budemo prestrogi prema sebi i da damo sebi vremena da se prilagodimo promeni koju porođaj sa sobom nosi.

Kada je reč o pomoći, pored kuvanja, peglanja i pomoći u kući, potrebno je staviti akcenat na emocionalnu podršku.

„Budite tu, budite sa mamom koja je ceo dan sama kod kuće s detetom, neka iskaže osećanja, da joj damo mogućnost da kaže kako se oseća jer to predstavlja veliko rasterećenje“, navela je Aleksandra Jedvaj.

Milica u „Poteri“ govorila o depresiji 

Neke mame žele da govore o problemima sa kojima se suočavaju, a Milica Marković je jedna od njih. Ona je pravnik, pisac i mama dva dečaka. U novogodišnjem izdanju kviza „Potera“ bila je u ulozi tragača i prvi put u istoriji televizije govorila o postporođajnoj depresiji.

Kaže da se budila uplakana i da je beba slabije spavala, ali da to samo po sebi nije bio razlog za osećanja koja je doživljavala. Otac joj je bio teško bolestan, što je uticalo na depresiju.

Za pomoć se najpre obratila prijateljici koja je psiholog i s kojom je uradila test. Rezultat je bio poražavajući: skor je bio 39, a normalno stanje je kada je ispod 10.

Tadašnja osećanja opisuje kao „nepodnošljivu težinu postojanja“. „Osećala sam da ne mogu više, htela sam samo da preživim svaki dan. Nisam imala volju ni energiju ni za šta. Nisam mogla da zamislim da će to meni da se desi“, priča Milica.

U testu je odgovorila da je razmišljala o samoubistvu, ali se ne bi ubila. Kaže da je s racionalne strane bila najsrećnija, jer ima malu bebu i toga je bila svesna.

Milica se 11 meseci leči od depresije, uz lekove i psihoterapiju. Danas joj je, kaže, mnogo bolje.

„Danas mogu da se nasmejem. Suprug kaže: konačno se smejemo. Radim, funkcionišem po kući, osećam se kao stara Milica“, rekla je učesnica „Potere“.

Postporođajna depresija može se desiti svima, bez obzira na godine, obrazovanje, status, na to da li je majci prvo ili treće dete. Imale su je i teniserka Serena Vilijams, pevačica Adel i još milioni žena širom sveta. U Srbiji, procenjuje se, ima je svaka peta majka. Kako je prepoznati i kako možemo da pomognemo?