U Srbiji više od dva miliona nelegalnih objekata, vlasnici za legalizaciju imaju još dve godine

Ipak, sudeći po stanju na terenu to je „mrtvo slovo na papiru“, jer su lokalne samouprave donele svega 7.640 rešenja o njihovom rušenju.

 

Legalizacija u velikim centrima uglavnom stoji, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu legalizovano je tek nekoliko procenata ukupno izgrađenih objekata.

 

 

Zakonom o ozakonjenju objekata predviđeno je da svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine, nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama zakona i nadležni građevinski inspektor trebalo bi za te objekte da donese rešenje o rušenju.

 

S druge strane, objekti koji su u postupku legalizacije ne mogu biti prometovani, notari ne overavaju kupoprodajne ugovore do okončanja postupka, a rok za ozakonjenje je 2023. godina. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona iz 2018. godine predviđeno je da započeti postupci ozakonjenja moraju da se završe u roku od pet godina, dakle do 2023, a u suprotnom se izdaje rešenje da se zahtev za legalizaciju odbija.

 

 

Kako navode stručnjaci, pitanje legalizacije nekretnina je vrhunska svetska tema, kako politička i socijalno-ekonomska, tako i ekološka i urbanistička. Ovaj problem postoji na svim kontinentima, a više od 50 miliona stanovnika samo u Evropi živi u nelegalizovanim objektima. Reč je o složenom problemu i još uvek ne postoji jednoznačno rešenje.

 

Međunarodna zajednica intenzivno radi na rešavanju problema nelegalnih objekata i faze, odnosno koraci u ovom procesu već su definisani.

 

Počinje se od izrade i pripreme strategije legalizacije, zatim sledi priprema okvira za samu realizaciju procesa, nakon čega dolazi legalizacija i aktivnosti nakon nje. Sve te faze treba predvideti novim zakonom.

 

Na kraju sledi naplata, odnosno plaćanje legalizacije. Kao rezultat celog procesa trebalo bi da dođe do revidiranja i unapređenja urbanističkih planova i regulative, unapređenja vodova infrasrukture, kao i sprečavanja nove nelegalne gradnje.

 

Direktorka oglasnog portala Nekretnine.rs Anita Pešić podseća da je od novembra 2018. godine stopirana prodaja nekretnina koje su u procesu legalizacije i notari ne overavaju takve ugovore.

 

„Dokle god se taj proces ne okonča, vlasnici takvih nekretnina onemogućeni su da ih prodaju. Definitivno bi ubrzanje donošenja rešenja o ozakonjenju stambenih objekata obogatilo trenutnu ponudu nekretnina, a što je raznovrsnija i veća ponuda, probudiće se i oni kupci koji čekaju i premišljaju se, pa će biti i više kupoprodaja nego što ih ima trenutno. Svakako sa većom ponudom nekretnina nadamo se i stabilizaciji cena kvadrata“, ocenjuje Pešić za Blic.

 

Ona dodaje i da trenutno na tržištu nekretnina manjka stanova za prodaju, a posebno onih koji nisu novogradnja.

 

„Nisu svi u mogućnosti da kupuju novogradnju, prosečna porodica koja diže stambeni kredit gleda da se što manje kreditno zaduži. Različite su i potrebe ljudi, nekome znači svaki kvadrat više i isplativije mu je da kupi više kvadrata u starogradnji, pa da stan adaptira po svojim potrebama, a neko neće da ulaže u renoviranje kupljenog polovnog stana i želi da se useli u potpuno nov stambeni objekat. Trenutno ni jedne ni druge ponude nema dovoljno na tržištu“, zaključuje Pešić.