Visoke cene građevinskog materijala utiču na izgradnju stanova: Da li bi sve moglo da stane?

Statističari kažu da te brojke pokazuju da je materijal poskupeo, ali objašnjavaju da se kroz pad u stalnim cenama odražava to poskupljenje, jer je za više novca izvedeno manje građevinskih radova. Vrednost izvedenih radova na zgradama, u stalnim cenama, tako je smanjena za 7,5 odsto, a na ostalim građevinama za 4,6 odsto.

Ne samo što će izgradnja kapitalnih projekata državu i lokalne samouprave koštati više, već su izvođači koji su dobili ove poslove ukazali da bi radovi mogli biti usporeni, pa i zaustavljeni zbog rasta cena svih građevinskih materijala i goriva. 

 

 

Predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov rekao je za Euronews Srbija da je od pojave poremećaja cena, što je bilo još za vreme kovida, država izašla sa određenim merama što je dalo rezultate u tom periodu, ali da se sa dešavanjima u Ukrajini poslednjih meseci situacija dodatno zakomplikovala.

 

„Od marta smo u kontinuitetu pisali dopise i tražili sastanak sa ministarstvom i Gradom, tražeći da se određeni elementi iz naših ugovora koriguju. Oko 90 odsto su ugovori sa fisnim cenama, a to podrazumeva da isključivo važe ugovorene cene. S obzirom na ovakve, potpuno poremećene tržišne okolnosti, mi smo tražili da se razlika u ceni prepozna – kroz kliznu skalu, primenom aktuelizacije cena ili na neki drugi način. Nemamo još definisano kako će te korekcije biti napravljene„, rekao je Čolakov.

 

Objasnio je da klizna skala ima zadatak da održi vrednost ugovora kroz vreme, što znači da, između ostalog, prati i kretanje inflacije.

 

On je istakao da je normalno očekivati da izvođači usporenije rade, jer ako ne mogu da nabave armaturu i da je obezbede za ugovorenu cenu, sasvim prirodno da dolazi do zaostataka u dinamici radova.

 

„Postoje obećanja, dobra volja i namera investitora, Grada Beograda i nadležnog ministarstva, da se ovo koriguje, jer sasvim je priprodno i normalno, ako se cene radova ne koriguju, da sva preduzeća odu u bankrot. Neće moći da rade pa može doći do drugih ugovornih posledica – neizvršenja radova, kašnjenja i raskida ugovora„, naveo je Čolakov.

 

On je ukazao da je važno da reakcija države bude pravovremena i da je suština u metodologiji i načinu kontrole ove mere.

 

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za mart, građevinska aktivnost ne pada, ali će realističniju sliku ipak dati podaci za april i maj koji će tek biti objavljeni, jer je u tom periodu zabeležen značajan rast cena građevinskog materijala. U martu su izdate 2.743 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 35,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

 

 

Sekretarka Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije Irena Vuletić kaže za Euronews Srbija da nema nestašice nijedne vrste materijala, niti otežanog snabdevanja.

 

„Problem nije u otežanom snabdevanju, već u ceni, jer ponude važe jako kratko – od jedan do tri dana. U nekim slučajevima se traži i stoprocentno avansno plaćanje, tako da je to nešto što iziskuje angažovanje dodatnih novčanih sredstava kod izvođača i investitora. Sve je poskupelo i teže se odlučujete da kupite„, kaže Vuletić.  

 

„Građevinske firme imaju probleme, ali nismo do sada imali slučaj da je neko zaustavio radove na neko vreme ili dugoročno ili da je odustao od planova, trenutnih ili već ugovorenih projekata. I dalje uspevaju da se izbore sa cenama. Te cene bukvalno prate kretanja na svetskim berzama. Sve će biti u redu dok imamo ove cene energenata, ali problem bi mogao da nastane sa promenama koje su najavljene. Kada budemo videli šta će biti sa strujom i gasom u nekom narednom periodu, to će se odraziti i na građevinu i biće još jedan udar„, smatra Vuletić.