Zašto raste cena sečenog drveća u Srbiji?

Prema podacima Zavoda za statistiku od januara do marta ove godine vrednost izvoza sečenog drveća je povećana za 60 odsto i to uglavnom zbog većeg fizičkog obima izvoza.

 

S druge strane obim uvoza je povećan za 2,5 puta, a vrednost uvoza za 60 odsto zahvaljujući nižim cenama uvoznog drveta, piše Danas.

 

Branko Glavonjić, profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu objašnjava da Srbija i inače uvozi velike količine čamove rezane građe iz BiH, Crne Gore, Ukrajine i Rusije.

 

„Nakon korone, ekonomije su krenule u oporavak i to je dovelo do rasta potražnje za drvetom svuda, a pogotovo u Kini. Proizvodnja ide svojim tokom, ali je došlo do naglog rasta tražnje i zato se dešavaju i nestašice i skoro duplirane cene. Mislim da je ovo privremeno stanje i da će se u prvoj polovini sledeće godine vratiti u normalu“, ocenjuje Glavonjić ukazujući da će u najvećoj meri cene zavisiti od globalne situacije.

 

Recimo, jednu otežavajuću okolnost za ovo tržište mogla bi da predstavlja najava Ruske Federacije da od 1. januara sledeće godine zabrani izvoz drveta u trupcima.

 

„Neizvesno je kako će se to odraziti na globalno tržište, a sigurno je da će se odraziti i na naše i regionalno tržište“, napominje sagovornik Danasa i jedan od vodećih stručnjaka za tržište drveta u Srbiji.

 

Srbija godišnje izvozi oko 70-80 hiljada kubika trupaca što nije prevelika količina u odnosu na ukupnu proizvodnju, ali prema rečima Glavonjića je ipak dragocena jer domaća drvna industrija može da preradi sve to, i još mnogo više s obzirom na brojnost fabrika nameštaja, podova itd.

 

„Rezana građa je jedan od najnižih nivoa finalizacije trupaca. Izvozimo preko 200.000 kubnih metara rezane građe godšnje, a postoje kapaciteti za preradu u Srbiji. Nažalost, nisu još zaživele mere iz strategije razvoja drvne industrije do 2022. godine prema kojoj bi se određena količina rezane građe usmerila u proizvode sa većom dodatom vrednošću. Ipak, potražnja na globalnom tržištu je velika, posebno u Kini i njihovi trgovci koji su aktivni u ovom regionu kupuju ogromne količine rezane građe i dobro ih plaćaju i predstavljaju konkurenciju domaćmh prerađivačima. Izvoz rezane građe raste iz godine u godinu i odražava se na domaće tržište i onda ono što ostane prodaje se skuplje. Neke domaće kompanije su prinuđene da uvoze građu kako bi mogli da obezbede proizvodnju. Taj trend nije dobar i vlada bi mogla da se malo više uključi u rešavanje tog “problema” i da se više sirovina usmeri domaćim proizvođačima“, poručuje Glavonjić.

 

Građevinski bum u Srbiji poslednjih godinu, dve dana svakako doprinosi i rastu domaće tražnje za rezanom građom.

 

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije ističe da se danas drvo manje koristi u građevinarstvu, a više beton i čelik, ali da su cene sirovina značajno porasle.

 

„Ovo najviše pogađa manje privatne građevinare i cene građe su se udvostručile. Ali nije samo građa u pitanju, već i građevinska hemija, stolarija i na kraju i cena rada. To utiče i na cene nekretnina, a koliko zavisi koliki rast troškova proizvođači i mogu da prihvate na sebe“, ističe Rodić.

 

Ova situacija sa cenama trupaca i građom ne utiče za sada direktno na tržište drveta za ogrev, mada recimo tona drvnog peleta sada košta 10 evra više nego u ovo doba prošle godine.

 

Glavonjić objašnjava da na tržište ogreva više utiče tražnja za pločama od drveta i to pre svega u dve velike fabrike, Kronošpan koji pravi ivericu i Simpo iz Kuršulije koji pravi lesonit, dok je rezana građa koja se dobija iz trupaca sasvim drugi proizvod.

 

„Na cenu ogrevnog drveta utiče i proizvodnja peleta, ali su cene poslednje tri godine relativno stabilne“, zaključuje Glavonjić.

 

Opširnije na sajtu Danasa.