Cene rastu – evo šta su pojedine zemlje učinile da pomognu svojim stanovnicima

 

Belgijska vlada saopštila je početkom februara da će smanjiti porez na dodatu vrednost na električnu energiju u sklopu paketa mera zaštite potrošača od rastućih cena energije.

 

 

Britanski energetski regulator objavio je u četvrtak da će zbog rekordno visokih cena gasa u svetu podići regulisanu cenu energije za najširu kategoriju domaćinstva od 1. aprila za 54 odsto.

 

Kako bi ublažila udar, vlada je paralelno predstavila paket mera koji uključuje 200 funti popusta na račune za struju za sva domaćinstva, sa rokom povrata od pet godina, te 150 funti popusta na porez za oko 80 odsto domaćinstava u Engleskoj.

 

 

Bugarska vlada zamrzla je regulisane cene struje i grejanja za domaćinstva do kraja marta.

 

 

Donji dom češkog parlamenta usvojio je vladin predlog zakona kojim se domaćinstvima olakšava sticanje prava na socijalnu pomoć za stanovanje, što bi trebalo da pomogne najranjivijima na skok cena energije.

 

Francuska

 

Francuska se obavezla da ograniči rast regulisanih cena struje na četiri odsto kroz nalog vlade elektroenergetskoj kompaniji EDF, u 80-odstotnom državnom vlasništvu, da konkurenciji prodaje jeftiniju struju proizvedenu u nuklearnim elektranama.

 

 

Nemačka vlada saopštila je kako bi ove godine mogla da ukine naknadu za obnovljive izvore energije u računima za struju kako bi ublažila pritisak rastućih troškova energije na milione domaćinstava.

 

 

Grčka je najavila povećanje minimalne plate za dva odsto i smanjenje poreza na imovinu za daljih 13 odsto kako bi pomogla domaćinstvima koja se bore sa sve većom inflacijom i višim troškovima energije.

 

 

Italijanska vlada potrošila je od jula prošle godine više od osam milijardi evra kako bi obuzdala poskupljenje struje za domaćinstva.

 

Prošlog meseca Rim je najavio još jedan paket mera, vredan 1,7 milijardi evra, ciljajući na smanjenje ogromnih računa za energiju i pomoć kompanijama u prevladavanju najnovijeg talasa zaraze koronavirusom.

 

 

Holandija je smanjila poreze na energiju za osam miliona domaćinstava.

 

 

Norveška je u decembru subvencionisala račune za struju domaćinstvima, pokrivši nešto više od polovine iznosa iznad određenog praga. Potom je povećala taj udeo na 80 odsto u razdoblju od januara do marta.

 

 

Poljska je najavila smanjenje poreza na energiju, benzin i osnovne prehrambene artikle i novčanu pomoć domaćinstvima.

 

 

Španija je smanjila nekoliko poreza kako bi snizila iznose na računima do kraja 2021. godine. U decembru je odlučila da produži tu meru do maja 2022.

 

Ograničila je i rast regulisanih cena gasa, ali je ipak odustala od preuzimanja oko 2,6 milijardi evra ekstraprofita koji su energetske kompanije, kako je tvrdila, nepošteno zaradile u cenovnoj krizi.

 

 

Švedska će domaćinstvima najteže pogođenim rastom cena struje isplatiti kompenzaciju, a vlada će za te mere izdvojiti šest milijardi švedskih kruna (oko 575 miliona evra).

 

 

Zemlje EU najvećim delom samostalno kreiraju svoju energetsku politiku, a prema propisima EU, smeju da preduzmu hitne mere kako bi zaštitile potrošače od većih troškova.

 

EK je u oktobru objavila spisak mera koje članice EU smeju da uvedu, a da ne krše propise o tržišnoj utakmici, uključujući pomoć siromašnijim domaćinstvima, finansiranje obnove koja smanjuje potrošnju energije i izuzimanje ugroženih domaćinstava od viših poreza na energiju.