Podzemne vode – jedini izvor vodosnabdevanja u Vojvodini

Danas, 22. marta obeležava se Svetski dan voda u cilju podizanja svesti o vitalnom značaju vode za zaštitu ljudskog zdravlja, životne sredine i održavanje zdravlja eko-sistema planete

Ovogodišnja tema „Dana voda“ posvećena je „podzemnim vodama “, kako bi se skrenula pažnja na vodne resurse koji su oduvek bili kritično važni, ali nisu u potpunosti uključeni u kreiranju politike održivog razvoja. Drugim rečima, podzemne vode su nevidljive, ali je njihov uticaj svuda vidljiv.

Ljudi dominantno za svoje potrebe koriste slatkovodnu vodu, a ona čini svega 2 i po odsto ukupnih voda na planeti. Od toga 68,7 % je voda zarobljena u lednicima, oko 1,3% čine reke, jezera, močvare dok preostalih 30 % su podzeme vode što je značajan resurs.

Iako mnogi misle da to što su skrivene ispod zemlje, da su one i zaštićene i da je njihova količina neograničena, ali to baš i nije tako. Koliko je voda važan, ali i ograničen resurs pokazuje i podatak da je samo 1 % slatke vode od ukupne količine vode na planetu moguće koristiti za potrebe čovečanstva.

U našoj zemlji podzemne vode obezbeđuju čak 75% vode za piće. Najznačajnija ležišta slatkih podzemnih voda su u dolini Save do ušća u Dunav, priobalju Dunava do Golupca, na području Mačve, Kučajsko-Beljaničkom masivu, Suvoj planini, Tari, dolini velike Morave, Metohijskoj kotlini.

Podzemne vode su jedini izvor za vodosnabdevanje u Vojvodini i kvalitet tih voda je važan jer utiče na mogućnost njihovog iskorišćenja.

Podzemne vode u Vojvodini nisu dobrog kvaliteta i ugrožene su kako od prirode, tako i od čoveka, kaže profesor Srđan Rončević sa Deparmana za hemiju, biohemiju I zaštitu životne sredine PMF u Novom Sadu.

Novi Sad se snabdeva vodom za piće iz podzemnih voda u priobalju Dunava ali su one ugrožene statusom površinskih voda koje su pune raznih hemikalija i obalskom filtracijom se proceđuju i završavaju u izvorištima dodaje Rončević.

Veliki problem imamo i izvan naselja.

U Vojvodini se obrađuje oko 2 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, koriste se veštačka đubriva, pesticidi i te hemikalije prodiru kroz zemljište i dolaze do podzemnih voda i zagađuju ih.

Prema rečima Rončevića jedan od načina da se zaštite podzemne vode jeste izgradnja kanalizacione mreže: stepen izgrađenosti kanalizacione mreže porastao je sa 35% na 65 % i to je dobro, ali i dalje jedna trećina stanovništva koristi septičke jame koje zagađuju.

Majda Adlešić, aktivistkinja za pravo na vodu, smatra da će u budućnosti dodatni pritisak na osetljive resurse podzemnih voda imati i klimatske promene jer sve što se dešava iznad površine zemlje odražava se i na podzemne vode.

Na planeti raste broj stanovnika, a time su i potrebe za vodom sve veće.

Osim toga, vodu neracionalno trošimo i rasipamo pa je moguće da je u budućnosti nećemo imati dovoljno, kaže Majda Adlešić.

Bez vode nema života a sadašnja potrošnja neće nam obezbediti da je u budućnosti imamo dovoljno. Potrošnja vode se udvostručuje na svakih dvadeset godina a to je dva puta brže od porasta broja stanovnika na planeti.

Stoga je važno da ovaj dragoceni resurs čuvamo i ne zagađujemo jer da li ćemo imati vode u budućnosti, zavisi od nas.

Danas, 22. marta obeležava se Svetski dan voda u cilju podizanja svesti o vitalnom značaju vode za zaštitu ljudskog zdravlja, životne sredine i održavanje zdravlja eko-sistema planete